Indira Levak energična pjevačica grupe „Colonia“ ima razloga za slavlje. Bend ove godine slavi dvadeset godina, pjevačica priča o usponima, padovima, braku, prijateljima i o tome zašto se bavi dizjanom namještaja.
Da li je brzo prošlo 20 godina?
Dugme za brisanje
–Da budem iskrena, jako brzo. A, opet, toliko toga se dešavalo da jednostavno može neki film da se snimi. Imali smo već koncert u Zagrebu koji je zvučao sasvim drugačije, i uklopili smo neke verzije naših pjesama. Jako lijepo to zvuči, bez lažne skromnosti! Svi kažu da mi skačemo, plešemo i da nije bitna pjesma, ali kako nije. Pa, naša publika najbolje to zna.
Ima li nešto što biste željeli da zaboravite?
– Nema, sve je nekako bilo u normalnim tokovima. Ništa ne postoji čega mi kao bend treba da se stidimo. Jako sam ponosna na to. Nismo imali nikave skandale, nikakve medijske istupe gdje smo ispadali neozbiljni. Ali, ono što je važno to su pjesme „Za tvoje snene oči“, „Tako ti je mali moj“, „Svijet voli pobjednike“ i mnoge druge koje i danas publika voli i sluša. Bilo je trenutaka kada se padalo, dizalo, sve je to sasvim normalno.
Da li je došlo do smjene generacija?
– Vidim na koncertima da nam dolaze roditelji i klinci. Dakle, vrijeme je za neke nove generacija, pa smaim tim i naša je obaveza da u narednom periodu dođe do nekih sasvim novih i drugačijih pjesama.
Da li je bilo nekih neugodnih situacija?
-I ma, toga uvijek. Što se mene tiče, i kad se dese, ja to jako brzo zaboravim. Samo kliknem na ono dugme za brisanje, i kraj priče!
Na šta ste ponosni?
– Ponosna sam na naš stav, ponosna na naš profesionalizam koji nas krasi. Ponosna sam na to što je naša publika vesela i vedra na nastupima. Mi gdje god dođemo, donosimo pozitivnu energiju i toga ne nedostaje na našim nastupima. Imamo tu čast da je naša publika jako dobrog raspoloženja, sretna i vesla, a i onda nam daje energiju.
Dođe li do zasićenja i umora?
– Naravno, kao i u svakom poslu, pa čak i meni koja sam prava energetska bomba. Ali, kad izađete na scenu, i taj huk publike vas ponese, zaboravite na sve to iste sekunde. Meni to daje krila, i ta njihova energija mi daje snagu da ne pokleknem.
Kada ste odlučili da se bavite dizajnom namještaja?
– Ja sam prvo sredila svoju kuću, pa su me svi pitali-odakle ti taj namještaja, a ja kažem, pa to sma ja sama dizajnirala. Oni su mislili da lažem, i da sma to kupila negdje. Tako je krenulo i onda smo moj muž i ja krenuli malo da se bavimo tim stvarima iz zabave.
Koliko je važna podrška supruga Miroslava?
– Jako je bitna. Sretna sam što sam našla pravu osobu u pravo vrijeme. Miroslav je drugačiji od mene, po karakteru i on pravi balans. Ja sam ta koja je bučna, koja galami, smije se, a on je uvijek ozbiljan, i stalno mi govori da malo usporim. On mi dođe kao neka kočnica! Šalim se, on je sjajan čovjek i on je taj koji me čini sretnom ženom.
Ko je glavni u kući?
-On. Stalno me tjera da treniram. Teretena mi je u kući i nemam više razloga da izbjegavam trening. Ma, tjera me da radim i ono što ne želim. (smijeh)
Šta je recept za savršen brak?
-To je jako teško pitanje. Svako od nas treba da nađe svoj unutrašnji mir i neko zadovoljstvo. Tek tada može svako reći, to je taj recept za sreću.
Šta može da vas iznervira?
Držimo se skupa
-Ranije mi se dešavalo da me razne stvari nerviraju, ali u zadnje vrijeme mi je Miroslav objasnio kako treba da se ponašam. On uvijek kaže: „ljubavi, samo broji do deset!“ I to je najbolje. Na taj se način čuvam i od stresa.
Kako ste spojili brak i posao jer je Miroslav i vaš menadžer?
-Mi se ne razdvajamo. Stalno se držimo skupa, i navikli smo tako.Volimo se i držimo za ruke, a važno je da nismo dosadili jedno drugome i da se volimo isto kao i na samom početku naše veze.
Pustimo ljude da se vole, svađaju i razvode
Niste nikada ulazili u sukobe sa kolegama. Kako vam to polazi za rukom?
-Ne bavim se tračevima, i to je to! Pustimo ljude da žive, da se vole, razvode, svađaju i žive svoje živote onako kako im je god volja i kako žele. Ja ne komentarišem tuđe brakove , niti me zanimaju tuđi životi.
