Psihološki efekat načina na koji započinjemo rečenicu veoma je veliki. Upravo zbog toga ovih nekoliko primjera ne bi trebalo koristiti u redovnoj komunikaciji
Da budem iskren/-a…
Sagovornik bi mogao da se zapita da li to znači da do sada niste bili iskreni tokom razgovora. Zbog tog dodatka naša rečenica, odnosno naš stav gubi kredibilitet.
Bez uvrede, ali…
Čim sagovornik čuje ove riječi, već se podsvjesno sprema za uvredu i razvija verbalne odbrambene mehanizme. Prilikom kritikovanja bi trebalo da budemo jako oprezni. Sagovornika možete otvoreno da pitate da li želi da čuje konstruktivnu kritiku. Radije započnite rečenicu frazom tipa “Zabrinut/-a sam zato što…”, pa onda objasnite svoj stav.
Zvučat će glupo…
Ova fraza stvara utisak da nemate samopouzdanja i ne vjerujete u ono što govorite. Prije svega vam može naštetiti u poslovnim prilikama, u kojima se od vas očekuje odlučno preuzimanje inicijative.
Da sam ja na tvom mjestu…
U situacijama kada niko nije ni tražio vaše mišljenje, ova je fraza je svakako nepoželjna. U slučaju da neko zatraži vaš savjet, izbjegnite je jer njom poručujete da vi znate bolje. Umjesto nje iskoristite fraze kao “Možda bi mogao/-la da pokušaš…” ili “Da li si razmišljao/-la o tome da…”.
Možda griješim, ali…
Jasno zauzmite svoj stav. Ako mislite da ste u pravu i čvrsto stojite iza toga, onda to i recite.
Znam tačno kako se osjećaš i…
Čuvajte se ove fraze ako razgovarate sa osobom koja npr. tuguje zbog nečega. Nikada ne smijemo da pretpostavimo da u potpunosti razumemo nečiji bol, pošto je to individualna stvar. Svoje saosjećanje ili razumevanje izrazite na drugačiji način, i ne zaboravite da je u tim situacijama ljudima najčešće potrebno samo rame za plakanje i neko ko će ih u tišini saslušati.
Samo da znaš…
Kada se koristi u raspravama, ova fraza može da podstakne sukob i potrebu sagovornika da se brani.
