Hanad Džehverović publici se predstavio u “Zvezdama Granda” pjevajući rokenrol muziku. Govorio je o svom odrastanju sa majkom, njenom uticaju na njegov muzički ukus, ali i životni stil.
Samo rokenrol
Muzikom je počeo da se bavi kada je imao 16 godina, osnovao je bend i, kako kaže, išao je od lokala do lokala kako bi uspio da dogovori sa gazdama lokala da sa svojim bendom svira za džabe, jer je imao jedan cilj, a to je da se njegov trud vidi, a glas čuje.
– Danas često čujem one koji počinju da se bave muzikom da neće da pjevaju ispod neke cijene, meni to nije bilo na početku važno uopšte. Nije me bilo sramota da idem od lokala do lokala samo da nas angažuju. Sjećam se da smo dogovorili sa gazdom lokala i rekli mu da sviramo samo rokenrol, i to je trajalo godinu dana. Potom nam je prišao i rekao da ubacimo malo i narodne muzike, odlučili smo da ubacimo nešto što je nama blisko, nešto od Pejovića i Lukasa.
-I tada sam dobio prvi bakšiš i bilo mi je jasno da moram da mijenjam repertoar, ako želim da živim od muzike. Bilo je dana kada nisam imao novca da kupim hljeb, bukvalno. Da se razumijemo mogao sam od majke da tražim, ali želio sam da potpuno budem samostalan. Znate, ja sam tradicionalan, verujem da je muškarac taj koji treba da doprinosi. Bilo je teških trenutaka, ali nisam želio da odustanem.
O duelu sa Isakom Šabanoviću još uvijek se priča, a Hanad se rado prisjetio toga:
– Taj duel ima 11 miliona pregleda, sve mi se vrti oko broja 11. Javio mi je Mahir Mulalić da u takmičenju postoji još jedan roker na šta sam se ja oduševio. Nisam vjerovao da ću baš sa njim da budem u duelu, mislio sam da nema šanse. I kada se to desilo, ubjeđivao sam Isaka koji je imao tremu da bude samouvjeren i da pružimo publici dobar rokenrol. On je sjajan, govorio sam mu da će biti zvijezda i da se takav glas nije pojavio posljednjih 30 godina. Radujem se njegovom uspjehu kao svom – rekao je.
Halidove i Tomine pjesme
U kafanu, kaže, rijetko odlazi iako je tako proveo pola života radeći, ali kada se tamo zadesi poručuje pjesme Tome Zdravkovića i Halida Bešlića, jer, dodaje, njihove pjesme imaju priču.
Piše: N. N.
