Mile Kitić rođen je u Ceranima, u Bosni i Hercegovini, gdje i danas rado ode. Kuća u kojoj je folker odrastao je srušena, ali je na njenom mjestu sazidao novu, u kojoj živi njegova snaha Bojana. Mještani kažu da pjevač često dolazi, veseo je, kulturan i svi ga vole.
Njegova supruga Marta Savić rođena je u Vrnjaku, u blizini rodnog mjesta svog muža, pa ne čudi što i ona povremeno dolazi s njim u rodni kraj. Njihovu kćerku Elenu, Miletova familija i ne viđa, ali je njegova nasljednica iz prvog braka Sanja kao mlađa dolazila.
Nemanja Kitić, stariji Miletov brat, pomagao svom mlađem bratu kad su im roditelji bili u Americi tako što je uzeo starateljstvo nad njim i odškolovao ga.
-Imao je 13 godina kad su nam roditelji otišli u Ameriku. Ja sam tada živio u Sarajevu, gde sam radio. Došao sam po njega i poveo ga kod sebe. On je tamo išao u Tehničku saobraćajnu školu. Bio je nestašan, kao i svi ostali dječaci. Bilo je tu prepirki, hoće da ide u školu, neće. Želio sam da nastavi da se obrazuje, htio sam da poslije srednje škole ide na fakultet u Ljubljanu. Međutim, on je otišao na to muzičko obrazovanje. Učio je sa Jocom Petkovićem, počeo je s kafanama, poslije je išao u vojsku i kad se vratio, nastavio je s muzikom.
-Kada je imao dvadesetak godina, otišao je na čuveni festival „Ilidža“. Ima jedna anegdota. Dolazim ja kući jedno veče, a moja supruga plače. Kaže, Mile ostavio pismo, otišao je od nas. Nije prihvatio što sam ja rekao da muzika ne može da bude zanimanje, da mora na fakultet, pa je pobjegao. Imao je jedan hotel, ali Mile nije imao ličnu kartu i zbog toga nije mogao da uzme sobu. Otišao sam kod svog drugara u SUP i kažem mu o čemu se radi i tako se vratio Mile. Kasnije, on se oženio, dobio kćerkicu Sanju i otišao je kod roditelja u Ameriku. Bilo je njemu fino tamo, ali se vratio, ipak nije to naše područje. Možeš tamo pjevati i zaraditi pare, ali nije to to. Bio je tamo jedno vrijeme sa suprugom Bosom i kćerkom. Vratio se i pridružio se „Južnom vetru“, koji je tada već bio ozbiljna muzička kuća. Poslije je otišao u Beograd.
-Mile dosta pomogao svom rodnom kraju. Dođe on da nas obiđe, ili kada pjeva u blizini odem ja njega da vidim. Mile je strašno emotivan, on mnogo voli ovo područije. Uz pomoć opštine napravio je ovdje dio asfalta, gleda i meni i bratu da pomogne kada god treba. Što se toga tiče, on je dosta odgovoran – ponosno je završio razgovor Miletov brat.
