Život na pijaci je jako loš. Slabo se živi, zarada je jako mala. Država je takva, nažalost. Prodavači nisu željeli nešto pretjerano da razgovaraju o svom poslu. Uspjeli smo pronaći nekoliko njih koji su onako brutalno iskreno rekli šta imaju i kakva je situacija.
Neki od njih nisu mogli iz „straha“ da razgovaraju, boje se svojih gazda..Žive u strahu i u iščekivanju svoje zarađene plate. Iz mjeseca u mjesec razmišljaju da li će uopće da dobiju svoju platu. Često se zna desiti da i ne dobiju platu.
– Ova godina je jako slaba bila, počevši od prodaje pa do plaćanja kirije, ali izdrži se nekako. Grožđe se ove godine najbolje prodavalo, a ostalo voće kao što su kajsije, borovnice, maline dosta su skuplje. Cijena kvalitetnijih kajsija je četiri KM i zato se dosta manje prodaje. Narod nema para – kazala je nezadovoljna prodavačica.
Od poznatih ličnosti slabo ko dolazi. Pretežno svaki štand ima svoje stalne mušterije.
– Već dvije godine radim na ovom štandu, tako da se baš i ne mogu pohvaliti prodajom i mušterijama. Dosta njih dođu nervozni da kupuju, pa žele da se cjenkaju sa nama, da nam uzmu i ovo malo od čega „živimo“ – kazala je prodavačica štanda voća i povrća.
– Prodaje je baš slaba, nemam šta da kažem…Nema kupaca, niko nema para. Pjevačice idu na malo luksuznija mjesta, tamo gdje je to dosta bolje i kvalitetnije. Bolje im je otići u neki tržni centr da budu viđeni iako možda baš i ništa ne kupe.. na pijacu svrate samo ponekad, ako „ugrabe“ vremena – rekla je ona.
– Cijene u butku flormar na ciglanama, odnosno butik koji ja držim dosta su pristupačije i smatram da svaka osoba sebi to može priuštiti s obzirom da plate u našoj državi nisu nešto. Ista roba dolazi u svakoj našoj radnji, isti je kvalitet, tako da je samo razlika u cijenama. Naravno da se cijene moraju razlikovati. Dosta pjevačica ima koje kupuju baš u ovoj mojoj radnji. Ne želim da navodim imena i prezimena, samo ću reći da te gospođe i gospođice koje dolaze su stvarno pronašle kvalitet baš ovdje i da bez imalo stida i srama dolaze svake nedjelje da kupe ponešto kod mene, a posebno jer znaju da ja „živim od ovog svog rada“. Njima nije bitno gdje kupuju, već je bitno da šminka ima kvalitet. Jednostavno nemaju kompleksa kao drugi. Kod mene se sva paleta traži, nema nešto određeno. Sve je kvalitetno tako da je apsolutno svejedno šta kupe, da li je to lak, maskara ili ipak puder – brutalno iskreno za „Express“ kazala je prodavačica kozmetike.
Pjevačice koje kupuju na štandu veša i čarapa jako su zadovoljne.
– Imam dosta kvalitetnog veša, grudnjaka, čarapa, svega. Meni je najbitnije kada mušterije kupe nešto kod mene da budu zadovoljni. Mislim da je sreća u tome. Kvalitet na pijaci i u butiku se ne razlikuje nimalo, ni po materijalu, a ni po uvozu. Tako da je sve to isto, sve zavisi gdje će ko kupiti..Da li na pijaci ili u butiku. Ako su dobri ljudi radije će doći kod mene kupiti nešto i platiti meni, jer znaju da ja od toga živim i da je meni to potrebnije – rekla je starija gospođa.
Prodaja dječije robe na pijaci ne ide toliko loše. Cijene se dosta razlikuju od grada, s tim da sve zavisi gdje narod želi da kupi. Većina njih bira grad, butike, a ne pijacu. Nekima je ispod njihovog nivoa da kupuju na pijaci. Oni misle da na pijaci nema kvaliltetne i dobre robe.
– Grdno se varaju oni koji ne dođu da kupe da pijaci. Bolji nam je kvalitet od pola butika u Sarajevu. Mi pošteno i časno zarađujemo svoj novac i svaka nam marka jako puno znači – brutalno je rekla jedna od prodavačica.
Neki od radnika, nisu smjeli da nam daju izjavu. Kažu da imaju „stroge gazde“ koji će ih napasti. Jednostavno im je posao najbitniji, iako rade za minimalac.
