-Upoznala sam ga u klubu, svidio mi se na prvi pogled. Ubrzo je prišao i započeo konverzaciju. Potom smo zaplesali. Mogu reći da sam bila očarana. Dogovorili smo sljedeći susret, a činio se pravom osobom. Rekao je da se zove Deni, imao je 30 godina i planirao je ozbiljnu vezu. Naši izlasci su bili lijepi. Uvijek bi bilo romantično.
Jedne prilike dok smo sjedili u restoranu, kleknuo je i pitao da se udam za njega. Bila sam ushićena. Pristala sam. Već smo počeli da živimo zajedno i dobro nam je došlo. Ja sam profesorica, pa mi je bilo lakše što sam s nekim dijelila stanarinu. Onda su krenule pripreme za vjenčanje. Odlučili smo se za veliko vjenčanje, sa oko 200 zvanica.
Moji roditelji su platili hotel i to ih je izašlo oko 12.000 dolara. Da ne govorim o raznim sitnicama. Nije pomagalo to što Deni više nije pomagao u troškovima. Govorio je kako mu je teško na poslu, a ja sam imala puno razumijevanja za njega. Digla sam i kredit kako bih pokrila sve troškove. Došao je i dan vjenčanja.
Bila sam presretna. Svi smo čekali Denija, ali on nije dolazio. Nije bilo nikoga ni od njegove rodbine. Zvala sam, ali se nije javio. Brinula sam i rekla sam drugarici da ode do stana i provjeri šta se dešava. Vratila se sva izbezumlje’a. Rekla je da je stan prazan, da nema namještaja, ničega. Pokrao me. Pozlilo mi je.
Otac je bio sabran, pa je objasnio gostima šta se desilo. Nekako sam smogla snage da i ja izađem pred sve njih. Toliko sam se osjetila poniženom. Na bračno putovanje u Meksiko sam sama otišla. Nije mi bilo lako, preplakala sam čitav odmor. Denija sam u restoranu u kojem je radio vidjela sasvim normalnog, ponašao se tako kao da se ništa nije desilo.
Novac i snagu sam uložila u tužbe. Dobili smo presudu. Tata je dobio 30.000 dolara, a ja 25.000. Nakon tog događaja sam se okrenula advokaturi i postala uspješan advokat. Iako sam puno propatila, zahvalna sam Bogu što se onaj dan nije pojavio.
