Pjevač narodne muzike Zoran Kalezić preminuo je u 73. godini poslije duge i teške bolesti.
On se dugo borio sa opakom bolešću, a o svojoj životnoj bitki otvoreno je govorio. U jednom od posljednjih intervjua ispričao je da osjeća da mu se bliži kraj i da će se uskoro pridružiti svom najboljem prijatelju, kumu i kolegi Tomi Zdravkoviću.
Folk pjevač se od kraja pretprošle godine borio sa karcinomom pluća. Bio je svjestan da se radi o podmukloj bolesti, koja u svakom momentu može da uznapreduje, sve češće se sjeća pokojnog kuma Tome Zdravkovića, koji je preminuo od raka prostate.
– Kada sam polako krenuo na put ka mom kumu Tomi. Uskoro ćemo se sresti, ali imam još nešto da uradim dotad. Čekam koncert u Domu sindikata da još jednom čujem note koje sve organe vraćaju na pravo mjesto. Imam potrebu da još jednom vidim sve te ljude u publici – pričao je Kalezić u jednoj emisiji iskreno i kroz suze.
On se prisjetio kako mu je Zdravković ukazao čast da mu upravo on održi govor na sahrani.
– Kada je odlazio moj kum Toma, rekao mi je: “Nemoj da kenjaju tamo o meni, ti ćeš da se oprostiš od mene. Ti ćeš da kažeš nešto”. Kakva je to počast. Kakva je to obaveza. Tada sam se oprostio od Tome, tad sam shvatio da odlazi čovjek koji je želio da ode, on više nije želio ovozemaljski život i principe koje mu doktori zadaju. Nije smio da puši i pije alkohol. Žao mi je što više nema ljudi kao što su Toma, Šaban… Njih ne treba žaliti, jer su sebe napravili besmrtnim. Dok god traje muzika traju i oni – izgovorio je tada pjevač na ivici suza.
Osvrnuo se i na to kakav je bio njegov kum Toma Zdravković.
-Toma je bio neshvaćena duša. Nije htio da bude rob principa. Nije pristajao da živi kako drugi hoće. Njemu je trebalo mnogo da se dokaže kao pjevač. Ja sam sve njegove poroke pretvarao u vrline. Nikad nije imao dozvolu, smatrao je da ko zna da vozi, ne treba mu dozvola. I onda ga je kod Liona tramvaj razbio, sreća, pa je njegova granada bila jaka. Zovu me da mi kažu da su ga krpili. Dođem u bolnicu, Goca ga svježe ofarbala. On mi traži da mu donesem pivo iz gepeka slupane granade. Ja sam mu donio kupljeno pivo, a ne to iz gepeka. Poslije, kada je izašao, zvao me ljut: “Pa nisi donio pivo iz gepeka, sve se uzvrištalo”. Spavao sam pored njega u bolnici, sve me boljelo na onom malom krevetu.
(Express/Espreso)
