Saša Matić voli doći u Sarajevo, jer ima dosta prijatelja i rodbine u našem gradu. Kako kaže, sjeća se trenutaka davnih osamdesetih kada je dolazio na koncerte Halida Bešlića.
„Maštao sam i pitao se da li ću ja jednog dana imati takave koncerte i bend.Išao sam na Halidove koncerte osamdesetih u Drvaru, Sarajevu i Beogradu, i kasnije smo postali prijatelji“,kaže Saša. On se prisjetio i druženja sa Kemalom Montenom.
„To su bila sjajna druženja. Kemal je mogao po godinama da mi bude otac, ali smo imali neku divnu energiju, i priče koje su trajale satima. On kad god dođe u Beograd, kaže,moram da vidim Malog, jer me je tako zvao i smislio mi je nadimak. Nikad nije želio da ode iz Beograda, a da ne zove na večeru, ručak ili neobavezno druženje. Nedostaje mi. Takvi ljudi kad odu oni baš ostave prazninu. Ja sam jako tužan kad prijatelji odlaze i kad moram d aizbrišem njihov broj iz telefona. Takvi trenuci me rastuže“,iskren je Saša Matić.
