Iako, zahvaljujući njegovom ocu, ima “kredita” kod novinara, Emir Gljiva Mirče nikada nije znao, odnosno nije htio to zloupotrijebiti. Možda ga je to i “koštalo” uspješnije karijere koju je neosporno mogao imati da se samo malo bolje znao laktati. No, bilo prošlo kaže nam on. On je zadovoljan onim što je postigao do danas.
– Preko očevih kredita nisam želio dospjeti u estradni vrh. Nisam ih želio vraćati, žargonskim govorom rečeno. Želio sam sve sam postići, pa koliko toliko – kaže nam Mirče.
– Ma, ima tu još nešto. Zovu me često u Ameriku, ali ja se bojim aviona i leta. Živ ne znam kako da prevaziđem taj strah. Sve se nešto nećkam. I u Australiji imam prijatelja, zove me, ali to je baš predaleko… Čak vožnje 27 sati. Uh, to mi je previše – kroz smijeh nam je rekao Mirče koji ni za kakve pare, dodaje, ne bi prevalio toliki let.
Mirče mora izdvojiti svoj novogodišnji nastup koji se desio u Bosanskoj Krupi. Prelijepo mu je bilo, raja, što mu je najbitnije, bila prezadovoljna. Posebnu zahvalnost duguje menadžeru Đovaniju koji je bio i glavni “krivac” ovog više nego uspješnog gostovanja.
