Rada Manojlović proživljava pravu dramu.Zbog narušenog zdravlja pjevačica je prinuđena da često ide kod ljekara. Folkerka, čija je majka prije 12 godina umrla od raka, od svog ljekara tražila je da joj uradi magnetnu rezonancu i tumor markere. Rada kaže da se plaši rezultata.
– Majka mi je bolovala od raka grlića materice. Nažalost, od te bolesti je i umrla. Teško mi je da pričam o tome, ali naravno da sam i ja uplašena za svoj život. Moj posao je stresan, bukvalno živim u kolima i avionu. Zdravlje mi je na prvom mjestu i uporno se trudim da sve postignem, a da ne narušim zdravstveno stanje. Borim se s nespavanjem i stalnim putovanjima. Maltene svaki dan mjenjam državu – kaže Rada i dodaje:
– Znam da mi je zdravlje često narušeno i zato redovno idem kod ljekara jer ako sama ne povedem računa o sebi, niko ne može da mi pomogne. Nedavno sam uradila tumor markere i sad čekam rezultate – priča Rada.Pjevačica je čvrsto rješila da poboljša zdravstveno stanje.
– Počela sam zdravije da se hranim, više spavam i čvrsto sam rješila da se rješim stresa. Više se ne nerviram zbog nebitnih stvari. Trenutno su mi jedina preokupacija nastupi, ali i rezultati tumor markera, koji svaki dan treba da mi stignu. Do sada sam vadila krv na pola godine, ali ću praktikovati da to ubuduće češće radim – ističe Manojlovićeva.Ona apeluje na sve devojke da povedu računa o zdravlju.
– Mjesec dana sam strahovala za zdravlje. Brinula sam i kidala se čak i kad se nakašljem. Zato svim ženama preporučujem da posjete svog ljekara radi rutinske kontrole. Greška je kad pomoć stručnjaka tražimo tek kad se razbolimo. Bolje sprečiti nego liječiti – zaključuje Rada.Radin otac Rade kaže da se plaši za kćerkino zdravlje.
– Bojim za njeno zdravlje, ali ona mi kaže da redovno ide kod lkekara i ja joj vkerujem. Znam da ona mora da popije taj praškić da se smiri kad mnogo nastupa, to je sve u redu. Svi ljudi nekad popiju neki lijek za smirenje, ali samo da ne pretjera – rekao je Rade i dodao:
– Majka joj je umrla pre 12 godina i čim dođe kući, ona se sjeti majke. To je bol koja nikad neće prestati i zato ne želim da razmišljam o lošim stvarima. Ne bih podnio da joj se bilo šta loše desi, već sam jedan gubitak preživeo, drugi ne bih mogao da podnesem.
