Maja Nikolić svog brata Marka Nikolića, koji živi i radi u Beču, ne može očima da vidi. Ona ne govori sa njim, a rekla mu je da do kraja života nemaju više šta da pričaju. Sve je krenulo kada im se majka razboljela od karcinoma. I kada on nije pomagao Maji u njenom liječenju, slao je novac, ali fizički nije bio prisutan što je tada jako bilo potrebno.
Maja niije imala kud pa je i pjevala a i vodila računa o sinovima, i plus majku vodala po bolnicama što ju je totalno iscrpilo. Ona je tada zvala brata Marka i urlala na telefon kako je mogao da dozvoli da se cijela porodica muči dok on sjedi u Beču, međutim on je to opravdao time da puno radi i da ne može da izostane sa posla.
Maja je tada rekla da neće očima da ga vidi do kraja života, što su to njihovi otac i majka jako teško prihvatili. Majina majka na samrti je poželjela da se njih dvoje pomire i da sve bude kako treba, dok njihov otac i dan danas plače kada čuje kako mu se djeca ne slažu.
