–Ja samo s tobom želim da budem. Ti si se promijenila, ti nisi ista osoba, otkako si pričala sa njom. Tolerisao sam ti velike gluposti, molio je Sloba.
–Samo želim da budem s tobom. Jel ti misliš da je ovo gluma, da sam osam mjeseci glumio. Cijeli dan ležim u krevetu i razmišljam o tebi, ubjeđivao je da su njegova osjećanja prava.
–Sve si mi oduzeo. Ne želim da napolju preživaljvam pakao koji sam ovdje proživljavala. Želim da ti vjerujem, predomišlaja se Luna .
–Ljudi koji ti govore da si k.rva i drolja ti mijenjaju mišljenje, nalazio je reči Radovanović.
-Vjerujem tebi, njoj ništa ne vjerujem, ubjeđivala je samu sebe Luna.
–Ja nemam cifru, nemam ništa, to svi znate. Zato ona lupa gluposti. Ona je ta što sama sebi skače u stomak. Ja se za pare ne prodajem, prije ću ruku do ramena da odsječem. Prije ću da prosim, nego da se prodajem. Zato je bolje da ćutim, pričao je Sloba, a onda otkrio šta se desilo u sobi kada je bio sam sa Kristinom.
–Ulazim, ona u nervnom slomu, plače… Grlim je, ljubim u obraz, kažem joj biće sve ok. Ona priča kako se kaje što se pomirila sa ćaletom. Ja joj kažem nemoj tako, možda je Bog čekao da se pomirite da bi ga uzeo. U jednom trenutku me je zagrlila i pitala da li me voliš. Šta da joj kažem u tom trenutku. Stisnem je, zagrlim, nisam joj rekao da je volim. Rekao sam joj znaš da nikad nisam ni prestao da te volim kao osobu. Šta sam mogao u tom trenutku da kažem?! Mrzim te?, pričao je Sloba.
