Luna Đogani u suzama je birala koga da nominuje za izbacivanje iz “Zadruge”, kako su ovonedjeljni potrčci upravo njeni roditelji Anabela Atijas i Gagi Đogani.
-Za ove tri godine, koliko sam ovdje, ovo mi je najteža nominacija Kakvi god da su nam roditelji, smatram da bi trebalo da budemo ponosni na njih. Smatram da su u drugim kućama mnogo gore situacije, ali vi imate pravo da nas komentarišete, jer smo vam to pravo dali. Kada sam bila mala moj tata mi je bio veliki idol, divila sam se što je ni iz čega napravio nešto, mlad, poželjan Ja sam bila jedno sretno dijete, koje je imalo sve što može da se poželi. Jako sam ljuta što si dozvolio da nam se raspadne porodica, to je jedino što ti zamjeram. Smatram da si uradio mnogo loših stvari, pa se moja porodica raspala, u meni je ostala velika ogorčenost, tuga. Neke stvari koji si radio nikada ti neću oprostiti, iako sam znala u kakvom si stanju. Sijećam se tog trenutka kada mi je mama u dnevnoj sobi saopštila da ćete se razvesti, ja sam željela da čitavog života budu zajedno, oni su bili odličan tim. Kada si koristio te supstance, bio si odsutan, kada sam ti jednom prilikom rekla da sam trenirala tenis šest godina, ti to nisi znao. Bio si odsutan, pravio si greške kada smo Nina i ja u pitanju. Dobio si drugu šansu, svi smo bili tu da ti pomognemo, mislim da si uspio i da si je iskoristio na pravi način, Mislim da si sada Gagi koji su oduvek trebao da budeš.Prvo,, želim javno, pošto nemam priliku da pričam sa njom, da joj se izvinim za sve što sam joj uradila i slagala mami. Smatram da ona nije iz ovog svijeta i da ona tu ne pripada. Žao mi je što nisam kćerka kakvu zaslužuješ da imaš, bila sam nekada. Prije prve Zadruge sam bila totalno druga djevojka koja meni svakoga dana nedostaje, ali mislim da više nikada neću biti ta djevojka. Ogorčena sam na neke ljude koje gledam već godinama, ogorčena sam na samu sebe što sam dozvolila da izgubim život kakav sam imala. Posljednje čega se sijećam kad sam bila sretna jeste situacija kada smo putovali na Tenerife kao porodica. Bila sam djevojka koju su svi znali kao dijete Gagija i Anabele koje je željelo samo da se šminka i sređuje. Svaki put kada se osjećam loše imam potrebu da umrem i da me nema, mislim da sam moj život uništila i upropastila. Gadim se javnog svijeta, pare se potroše, ali duša i srce ne mogu da se kupe. Moja majka je bila najbolja majka na svijetu bila i ostala i uvijek će biti. Niko ne može da priča kakva je ona majka, osim mene i sestara. Od mog rođenja bile smo najbolje drugarice. Uvijek sam pričala da nemam najbolju drugaricu, da imam jednu jedinu, a to je moja mama. Bila je tu i kada sam bila i najbolja i najgora. Svi oni koji su govorili da treba da me se odrekne kada sam radila sve te stvari, mislim da su to loši ljudi. Ne postoji stvar zbog koje bih se ja stidjela svog djeteta. Smatram da sam mnogo pogriješila što se tiče mame i što sam je lagala. Žao mi je što sam ti zagorčala život ove tri godine, nisam to željela, nije mi bila to namjera. Ušla sam u ‘Zadrugu 1’ kao djevojčica koja je željela da iskusi neko iskustvo, nisu mi bile bitne pare, a za sedam dana sam usr*la sebi i vama život. Ovo je nešto što će zauvijek da ostane u meni i što nema cijenu. Ja više nisam ista djevojka, osjećam se kao neka ludača koja šeta po šumi. Znam da si loše psihički i zdravstveno, isto tako znaš i da sam i ja i to je najveći problem naše komunikacije. Jedino što si trebala, što je ispala kao greška, jeste da me pustiš. Znam da si kao majka imala potrebu da me zaštitiš. Mnogo mi je teško, mnogo mi nedostaješ i moj život bez tebe nema smisla. Napolju ne bih mogla da živim bez tebe. Najteže mi je kada te vidim da šetaš sama, znam da te razara ovo, da si uništena, znam da ti fali moj zagrljaj i moj miris i sve ono što ti fali kod mene. To je ono što imam da kažem svojoj majci, pošto evo već šest dana ne pričamo. Nikada u životu nije bilo da ovako dugo nismo pričale-pričala je kroz suze Luna.
