Glumci Nenad Jezdić i Sergej Trifunović obilježili su mnoga filmska ostvarenja, a mnogi ne znaju kako je razlika između njih manja od 3 mjeseca. Oni su zajedno studirali na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu, iako je Jezdić bio generacija iza.
Njihove studije trajale su tijekom potresnih ‘90-ih, koje su ostale upamćene po siromaštvu i nemaštini. Ipak, to nas nije sprječavalo da se razvijamo, a u prilog tome govori i priča koju je Sergej Trifunović ispričao za magazin “Nedeljnik”.
-Imali smo situaciju Nenad Jezdić i ja. On je iz Valjeva, ja iz Užica, on je godinu dana iza mene na Akademiji. Idemo kući, zadnji vlak, nemamo para. Mi samo znamo da moramo kući. Gladni smo, to je 1992. godina. Ulazimo u vlak i molimo Boga da prođe kondukter. Pun je voz seljaka, vuku robu.
-Ali ulazi kondukter, kaže: ‘Karte!’ Jezdić i ja nemamo nikakav dogovor i sve je čista improvizacija. Kažem Jezdiću: ‘Daj karte čovjeku!’ On: ‘Kod tebe su’, ja: ‘Je l’ me za*ebavaš?’, ‘Kod tebe su’. ‘Nisu, dao sam ti karte pred ulazak u vlak’. Ustasmo, kreće tuča: ‘Dao sam ti svoje pare, p…a ti materina!’ Ljudi skočiše da nas razdvajaju: ‘Momci, nemojte!’ I ode kondukter”, rekao je Sergej Trifunović, pa dodao:
-Zapalimo cigare on i ja i ćutimo. Seljaci stoje i ćute. Kad uđeš u vlak, izbjegavaš da kažeš šta studiraš stvarno. Odgovoriš da studiraš pravo ili ekonomiju i nitko te dalje ništa ne pita. Ako kažeš da studiraš glumu, naj*bao si. Tako smo i Jezda i ja rekli da studiramo pravo. A ovi seljaci na to: ‘A jeste glumci, mamu vam vašu’.
S.M/Mondo
