Glumac Andrija Milošević nikada nije krio da je imao trnovit put do zvijezda.
-Otišao sam od kuće s 14 godina kada sam upisao srednju školu. Nisam tada imao pare, odakle ti pare, ali bili smo sretniji. Živio sam kod stričeva, a fakultet sam upisao kada nisam završio drugi srednje i tada sam živio pet godina u studentskom domu na Cetinju. Saznao sam da Boro Stjepanović otvara Akademiju i tada sam prešao tamo – dodao je Andrija.
Andrija je zatim tadašnje vrijeme usporedio sa današnjim.
-Ovaj svet je bolan, danas je najteže voljeti ljude. Od prvog dana mi je što sam svuda kao kod kuće i to je ono što mnogima smeta, a meni lično je to blago i najveći ljudski benefit – istakao je Andrija.
Milošević je tada ispričao i što smatra svojim najtežim životnimrazdobljem
-Umrli su mi i otac i majka i jako sam teško podnio jer mnoge stvari s njima nisam uradio. Vjerovao sam u jednu stvar, kada je moj otac Peko umro, nakon nekog vremena mi se javio u snu i onda pet ili šest godina ni traga ni glasa od njega. Kada je bila sahrana Miše Janketića, prišao mi je čovjek i kaže mi: “Je l’ si ti sin Peke Miloševića iz Nikšića?“, kada sam rekao jesam, on mi je rekao: “Ja sam njegov najbolji drug iz studentskog doma, sada živim u Americi, vazda je ljepši od tebe bio“. Čovjek otišao i tada sam bio presretan, jer je takav bio moj otac i tako mi se javio. Ta veza je nešto što čovjeku zatreba – rekao je Milošević.
– On je bio specifičan tip, nježan otac. Tada sam imao dugu kosu i zvao me je “ružo moja“, takva riječ je bila vrhunac nježnosti. Ono što pamtim je bilo “ružo moja, nikad slamku s tuđe livade“, izvanredno pravedan čovjek – kazao je Andrija.
S.M
