Haris Džinović ne krije da je prije Meline imao nekoliko ljubavi koje su na njega ostavile dubok trag.
On priznaje i da je mnogo patio, a onda je, s godinama, sve posložio na svoje mjesto.
– Nekad me opali neka tuga, neku pjesmu čujem slučajno ili ja namjenski okrenem i onda znam, vozim po 300 kilometara i plačem – kaže Haris Džinović i ističe da uz svoju pjesmu na koncertu nikada nije plakao:
– Nije mi to… Uživao jesam i uživam u svojim koncertima i mene raduje svaki nastup i to je ono sigurno, ali sigurno stoprocentno što me održava u životu i što me čini onako sretnim i što mi daje podsticaj i što mi daje energiju, što mi daje snagu, to je taj koncert, osjećam se k'o riba u vodi.
Iz Sarajeva Haris je došao u Beograd 1992. godine bez plana da ostaje duže.
– Poslije toga sam otišao za Novi Sad na jedno mjesec dana, a iz Novog Sada sam otišao za Beč. Sve to 1992. godine. Sarajevo je svima nama bilo malo lijepo, ušuškano. Svi se znamo. Mislim, bilo gdje da ideš, moraš Titovu ulicu da pređeš 30 puta i onda se srećemo često što je imalo neku draž. Pa onda kad se sretneš s nekim slučajno, a znaš ga, on te skrene s puta iz tvoje namjere i gdje si krenula, ajmo vamo, ajmo tamo. Tu je Sarajevo imalo, kao što sam rekao, neviđenu draž – priča Haris Džinović i prisjeća se ljubavi i veza prije braka sa Melinom:
– Bilo je tu ljubavi. Sve su te ljubavi bile tragične. Svaka je ljubav bila tragična, svaka. Šta ja znam, ali one koje sam volio nisu mene htjele. Šta ću, a ja kefao za njima. Patio k'o konj, pa ti nemaš pojma kakve su moje patnje bile, ma muke Isusove, šta je tebi. Pored mene prolaze djevojke koje bi sa mnom ali ja to ništa ne vidim, ja imam ovako kao konj kad mu staviš one naočnice da ide pravo, da ne gleda lijevo – desno, tako sam ja upravio nekoga. Ali ko mene hoće, neće, šta ja znam, ali nikad ta ljubav nije bila dorečena – kaže Haris za medije.
(express/alo)
