Pobjednica ovogodišnjeg takmičenja Zvezde Granda je Slavica Angelov, čiji mentor tokom takmičenja je bio poznati roker i član žirija Đorđe David.
-Ja sam zaista vjerovao u sva tri moja kandidata, ali nije bilo do toga, šta sam ja mislio ili šta su mislili novinari ili neki drugi, bio je kao i uvjek bitan samo glas publike. A, publika je glasala onako kako je glasala i ja sam zaista presretan zbog toga – reko nam je David na početku razgovora.
Đorđe sa svojim kandidatima
Kako ste Vi doživjeli pobjedu Vašeg kandidata?
-Svako od nas mentora ima određenu težinu i ima taj neki uticaj kada su u pitanju naši kandidati. Kroz naše dugogodišnje karijere ljudi nas jednostavno vole ili ne vole, ali ja ipak mislim da nas ipak više vole. Ja vjeruujem da je nekako moj uticaj kroz muziku koju ja predstavljam vrlo jasan i jak, mislim da se također cijenila moja hrabrost i čast koja mi je bila ukazana, da boje rockenrolla branim u takmičenju koje se zove Zvezde Granda, a koje je najveće regionalno takmičenje, a koje je ikada bilo na Balkanu i, koje je najbitnije za karijere ovih mladih ljudi. A, tu prije svega mislim na Dženana mog Bišćanina, pa za pobjednicu Slavicu iz Makedonije kao i za Milana Bukelića iz Crne Gore. Njihovi reportoari nisu narodni melos, njihovi reportoari su nešto drugo gdje se sjećamo nekih velikana, koji su kroz tu vrstu muzike vaspitavali generacije. A, publika je imala sluha za sve to.
O Dženanu Rakiću?
-On mi je nekako poseban, prije svega što je moj „herz“, što je pravi rokenroller u svoj toj priči. Dženanova je priča prava i puna rokenrolla.
Sa kavim osjećajem ste dočekali ovogodišnju finalnu noć?
-Prije početka generalne probe nisam uopšte mogao da spavam, pa sam onda odradio odličan trening i bio sam u nekakvoj nirvani, a što me plašilo. Kada su se popalili reflektori i kada je krenulo odbrojavanje bio sam u u baš velikoj tremi, ali ništa manje ni ostale moje kolege nisu bili daleko od mene. Takmičarima je na probi bilo najljepše, a i kasnije, jer nije bilo žirija i sve što su radili, radili su za publiku.
Iskreno da niste postali član žirija Zvezde Granda kojim putem bi išla Vaša karijera?
-Ne bi bila ovako plakativna, a to je definitivno tako. U sve to ušao sam vrlo skeptično, ušao sam sa jako mnogo rezerve. Ali, vjerujte mi ovo je bila najbolja pružena šansa za rockenroll, a pričam samo o Srbiji. Srbijanski mediji u praj tajmu nemaju varijantu gdje može da se čuje rockenroll, a obično su to nekakvi terminu kada nisu najgledaniji. Čak ni nacionalna frekvencija, a mislim tu na RTS, nemaju nekakav udarni termin za tu vrstu muzike, a trebali bi da imaju kao nekakvo naslijeđe iz onih prošlih vremena. To što me je Saša Popović doveo u Zvezde Granda ja sam mu beskrajno zahvalan na tome, pa sada u glavnom terminu na televiziji možete da čujete i „Smak“, „Bijelo dugme“, „Divlje jagode“, „Riblju čorbu“, da čujete Alena, Tifu, Bebeka… To je blagodat i ozbiljno svjetlo na rockenroll muziku. Ja sam beskrajno zahvalan produkciji što se kroz takmičenje i kroz mene prijavljuje što više mladih ljudi koji pjevaju tu vrstu muzike. A, u svemu tome veliki utjecaj ima i Marija Šerifović. Kada me je Saša doveo mislim da se i Marija nekako otvorila po tom pitanju.
Kada razmišljate o nekadašnjim pobjednicima, koga biste mogli izdvojiti?
-Definitivno od kada se pojavilo mentorstvo mislim da smo iznjedrili par veoma dobrih i jakih imena, veoma ozbiljnih. Ja ću uvijek na prvo mjesto staviti Džejlu Ramović koja je ozbiljna princeza. Dakle na prvom mjestu princeza, a onda sve ostalo što scena treba da da, ljepota , glas, maniri, vaspitanost i kako bih rekao posjeduje neku pravu energiju, koja pjevačica u 21 vijeku mora i treba da ima. Ona je jednostavno rođena za to, a ona je za sada najveća zvijezda koja je iznjedrena iz ovog takmičenja.
Krase Vas tetovaže, kratka kosa, nabildani ste, djelujete kao opasan tip, a ustvari ste duša od čovjek tokom takmičenja?
-Mislim da svi ljudi u rockenrollu imaju i dušu i srce, a ja sam opet poseban slučaj.Ja sam tragično emotivan i jedina moja odbrana je taj neki tvrd stav, a koji će narodu djelovati kao da sam neki opasan tip. To je jedina varijanta da mogu da se odbranim od emocije. Nema šanse da ne pomognem nekome kada me pita,pa čak i na uštrb mog vremena, moje familije, mog posla, ljudi iz benda. Ja od sebe ne mogu, ali i ne želim da pobjegnem, samo pokušavam koliko god je moguće da se zaštitim, ali u javnom poslu je to teško.
Sa Dženanom Rakićem
Kada je došla Ceca da li ste imali predrasude?
-Da jesam i, to vam ozbiljno kažem. Ali, ona ih je svojim ponašanjem sve razbila. Ono što je meni važno u ovoj cijeloj priči, da je veliki brat. Ona je jedina Balkanska zvijezda na našim prostorima. Da je čovjek pozove u podne ili u ponoć uvijek će da se javi. Tokom takmičenja dobio sam i sestru, a to je Viki Miljković. Za svojih 58 godina života na estradi čistiju i pošteniju dušu nisam upoznao u ovom našem poslu. Morate da mi vjerujete na riječ. Ali, i srušio sam i gomilu nekih predrasuda, kada sam i shvatio neke stvari koje nisam kapirao. U svakom slučaju čovjek se uči dok je živ i dok je god spreman da uči, da se bori i da ide dalje, bez obzira na godine i na karijeru.
Da li planirate solistički koncert u Sarajevu?
-Nikada, ali baš nikada nisam imao solistički koncert u Sarajevu, a to mi je jako krivo. Ja veoma dobro znam da imam publiku u Sarajevu, a vjerujem da će se to desiti. Ali, krajem jula Ivana Peters i moj bend dolazimo u Bihać da tučemo ozbiljan rockenroll, pop i rock.
Nedostaje li Vam Jelena Karleuša u takmičenju?
-Nedostaje mi ona Jelena koju sam znao i kakvu sam je upoznao. Ovu današnju Jelenu Karleušu u ovom trenutku ne znam i ne poznajem. Uvijek sam imao čist odnos prema njoj. Ali, Jelena je uvijek imala taj neki zid i to jeste bila tačka spoticanja kada je žiri u pitanju. Ali, Jelena zna da bude ozbiljan drugar. I kada se desio onaj ozbiljan gaf sa kandidatkinjom iz Banjaluke ja sam odmah stao iza nje, jer ja sam čovjek koji je lojalan ljudima sa kojima radi bez obzira da li su u pravu ili ne. A, Jelena je u tom trenutku definitivno bila u pravu.
Razgovarao: Bato Šišić
