Miki Jovičić bio je autor blizu dvije hiljade pjesama, od kojih je makar dvjesta vječitih hitova, a samo za Šabana Šaulića je napisao tridesetak hitova.
Imao je troje djece, sina Zorana i kćerku Olgu sa pjevačicom Zoricom, i najmlađeg sina Stefana, sa pjevačicom Vanjom.
Njegova kćerka Olga je sada u svojoj velikoj ispovijesti otkrila da je jednom prilikom bila silovana.
-Dok sam živjela sa roditeljima, imala sam lijepo djetinjstvo, imala sam ljubav, sve što mi treba, iako nisu imali skladan brak. Onda sam izgubila mamu u saobraćajnoj nesreći 1993. godine. Imala sam 9 godina, nije mi bila toliko velika trauma, kolika mi je trauma bio taj auto zalijepljen za kamion. I dan-danas imam posljedice, imala sam jači potres mozga. Hitna pomoć nije imala mjesta, cijela sam se ugruvala. Tata je slomio rebra, prignječilo mu je srce, mama je bila 11 dana u komi i umrla. Tata se razbolio od tuge, ali mi je pružio najljepših godinu dana života, kao da je znao šta će se dogoditi.
-Imala sam sretno djetinjstvo. Oni su bili prije svog vremena. Mama je pucala iz puške, igrala bilijar, druge žene su je osuđivale. Mnogo jaka, ja nemam tu njenu osobinu, ja sam na tatu više. Bila sam vezana više za tatu, bio je blaži, romantičan, pisao mi je pjesme. Budio me s pjesmama pored jastuka. Uvijek sam držala tatinu stranu, za mene je bio heroj. Sad samo znam špekulacije i priče, neko priča da je on kriv za svađe, neko da je ona. To nije moje, moje je da oni žive kroz mene. Tata je probao da izvrši samoubistvo u vrijeme njihovog razvoda. Htio je da je zadrži, da privuče pažnju vjerovatno… Mislim da je upotrijebio sve da je zadrži. Ja to nisam vidjela svojim očima, vidio je stariji brat – započela je Olga.
-Razveli su se, pomirili su se, pa vjenčali u crkvi, ali ni to nije potrajalo. Mama mu se vratila jer je gubila mene, ja sam počela da bježim od nje, išla sam kod tate. Ali ni to je nije zadržalo. Socijalno je odlučilo tada da mogu da idem kod koga hoću. Ja sam bila privrženija tati. Ne sjećam se šta sam mislila na maminoj sahrani, znam samo da sam počela da vrištim kad su je sahranjivali. Ali nije tad to bio veliki šok za mene, jer sam imala tatu, nisam padala u neke depresije, tata mi je dozvoljavao da radim šta hoću, napunili smo kuću mačkama, kučićima… Nije mi dozvolio da osjetim tugu. Tada sam ostala sa tatom i bratom i život mi je izgledao najljepše, ali mi je tata jako patio. Imao je drugi infarkt na nogama, nije ni osjetio… Budio bi se noću, krenuo da skuplja veš, kaže mi: “Sad je došla tvoja mama, rekla mi da pokupim veš”. Tad sam kao mala vidjela da je on umjetnička duša koja toliko pati,. da mu ja nisam bila dovoljna. Kao da je znao da će otići, svjesno se uništavao, pušio po tri pakle dnevno, noću pisao pjesme. Brat je smrt naše majke teže podnio nego ja, on je imao 18 godina tada. Mama mi nije falila ni u tinejdžerskim godinama, tata mi je falio.
-Tata bi noću odlazio na majčin grob, ali je čekao da se ja uspavam. Ali sam ja znala gdje je. Znala sam da će da umre… Znala sam, redao je dijagnozu za dijagnozom. Sa 40 godina je izgledao 20 godina starije. Šta da kažem, osim da svako živi svoju ljubav. Moj tata je umro zbog ljubavi. Ja sam jako bila ljuta… Srce mu je puklo od tuge. Umro je na mojim rukama. On je oženio ženu za koju je umislio da liči na moju majku. Saznao je kad mi je majka umrla da u tom jednom lokalu ima pjevačica koja je ista majka. Došao je kod kuće, rekao mi da je vidio ženu koja izgleda isto kao moja mama. Sutradan me je odveo tamo, to je prestižna kafana u Požarevcu, znala sam i kuhare i konobare. Imala je samo istu frizuru, zaista nije ličila, ali je bila fenomenalna žena koja mi je rodila brata – ispričala je Olga, pa otkrila kako joj je otac preminuo:
-Tatina smrt je uslijedila mjesec dana pred njen porođaj. Tata je trebalo da ide na bajpas, nije htio da bi video bebu, bile su šanse 50-50. Tih posljednjih dana nije htio da spava sa Vanjom (novom suprugom), da je ne bi povrijedio u snu. Bila je osmi mjesec. Spavao je kod mene, vodilo smo duge razgovore. Govorio mi je: “Možda ćeš rasti kao orhideja u zapuštenoj bašti, ali si orhideja”. Imala sam osjećaj šta će da bude. Hrkao je obično… Jednog jutra nije hrkao, već kao da se guši. Maćeha i ja smo skočile iz kreveta, ona mi je rekla da donesem hladnu krpu, kad smo mu podigle pidžamu, već je imao hladnu krpu.
-Jadan, ustajao je tokom noći, ali nije želio nikoga da budi. Pogledao me je svojim najljepšim zelenim očima, nasmijao mi se, to je bio najljepši osmijeh na svijetu. Ja sam se upiškila, zato sam znala šta će da bude. Bilo mi je teško kad je došla pomoć, doktor je rekao da je mrtav i da pozovemo mrtvačnicu. Došli su za dva sata, njemu je i dalje kucala ona žila kucavica. Nije bilo spasa, to je treći infarkt. Obukli su ga, stavili u sanduk. Nije bilo spasa. Tada sam sjela na stepenice. Ne mogu da kažem da sam sazrela, ali to je za mene bio zemljotres od 15 stepeni. Mislila sam da ću da umrem. Da ne mogu dalje – govorila je Mikijeva kćerka.
-Ono što me je držalo je što sam mislila da će tad da mi dođe brat. Slušala sam razne priče. Kad se sahrana desila, brat se izjasnio da želi da bude staratelj. Da on to nije uradio, ja bih završila u domu, jer niko nije htio ni sa tatine, ni sa mamine strane da to prihvati. Svi su govorili da nemaju sredstva, sobe… Brata sam mnogo voljela, čuvao me je dok su roditelji putovali, radili… Moj brat je mene čuvao. Bio je jedna žrtva, a ja sam bila nemirno dijete. Kad se vratio iz vojske, nisam znala kako ćemo i šta ćemo, za njega je to bio šok – otkrila je Olga, pa progovorila o ženi koja joj je napravila pakao od života:
-Problem je nastao kad se pojavila žena u njegovom životu, kućna prijateljica mojih roditelja, voljela sam je. 20 godina je starija od njega. Zatekla sam ih u nekom intimnom izdanju, rekla mi je da voli Zorana (brata) i da ćemo biti zajedno. Znala sam da nije ispravna, znala sam njenog muža i kćerku, koja je moje godište. Bili smo najbolji kućni prijatelji. Doživljavala sam je kao mamu, nije mi to bilo zdravo. I profesori su u školi to gledali kao boleštinu, njena kćerka i ja smo se udaljile. Napustila je svog muža i kćerku, došla da živi sa nama. Nije bila zakonski staratelj, ali je to bio njen izgovor. Lijepila je slike mojih pokojnih roditelja, da bi mi bilo lakše. Ona nije bila dobro tad, ali je imala dobru namjeru, mislim tako. Popustila sam u školi, počela da dobijam batine od nje, a i od brata. Pratim dan kad me je jedan njen prijatelj otpratio do škole, kad mi je rekao da treba da budem sretna što me čuvaju, jer bi me u domu silovali, bila bih nesretna… Bila sam puna rana i trauma. Ona nije voljela moju maćehu, ja sam išla da vidim svog brata Stefana, pitala ih da li možemo i njega da uzmemo. Zbog toga sam joj bila nemirna – istakla je Mikijeva kćerka za “Hajp”, pa ispričala kako ju je ona pretukla:
-Jednog dana sam se vraćala iz škole, bila sam na groblju, pa kod maćehe, imala sam 11 godina, ona je mislila da je ogovaram tamo. Brat mi je udario par šamara, pitao gdje sam do sad. Rekao mi je da lažem, ulazim, ona mi kaže: “Sad ću da te ubijem, čujem da me ogovaraš da te bijem, ja sam svoje dijete ostavila zbog tebe, a ti pričaš da sam loša, večeras će jedna od nas dvije da legne pored tvog tate”. Tukla me je štapom, letjela sam sa fotelje. Krenula je da me davi, brat je stajao na vratima i gledao me, videla sam mržnju u njegovim očima. Brat koji me je uvijek čuvao je samo stajao i gledao, obratio se njoj: “Nemoj, prestani, nije vrijedna toga”. Krenula sam do tetke, zaledila mi se to od mokraće, ona mi je rekla: “Šta da ti radim, moraš da budeš mirna, da pereš sudove, budeš dobro dijete…”. Otišla sam sljedeći dan u školu tako, svi su me gledali. Svi su primijetili modrice. Zvali su tetku, socijalnu radnicu, kad sam ih vidjela, opet sam se upiškila. Pravdala sam se da sam se pobila, samo da ne bih završila u domu. U socijalno su došli brat i ta žena, bila je manja od makovog zrna. Ja sam im rekla da rade sve, samo da mi ne uzmu brata. Vratili smo se kući, brat mi je rekao da sam mu upropastila život, a ispostavilo se da sam mu spasila. On mi danas kaže da se pola stvari ne sjeća. Nisam ljuta na njega, bila sam do skoro ljuta na nju, jer sam imala košmare i košmare. Danas sam na lijekovima. Bila sam anksiozna djevojčica, sada sam anksiozna žena – rekla je ona.
-Odlučila sam da napustim brata. Sa 15 godina, izrasla sam u lijepu djevojku, simpatičnu, počeo je pubertet. Brat nije znao da se nosi sa mnom. Na njega su uticale tetke i strine, koje su govorile da neću hvala da mu kažem, da ću biti k*rva, sve, samo ne čovjek. Jedan dečko se zaljubio u mene, bio je nasilan, htio da bude sa mnom, ja nisam željela. Bio je u Požarevcu, policija nije mogla da nam pomogne. Trpila sam nasilje, žalila sam se bratu, pokušao je da mi pomogne, ali nije mogao. Rekao je da će da me čuva. Tad sam imala 15, on 22. Brat me je poslao u Makedoniju kod rodbine, da ostanem samo dok to ne prođe. Međutim, i moj brat je bio sit svega. Danas mi je rekao da je to uradio jer bi ili on pao mrtav, ili ja, ili taj čovjek. Poslao me je kod rođaka. Rekao mi je da mogu da dođem samo u goste, da Makedonci brinu o meni. Zvala sam ga, rekla da se ne zafrkava, htjela sam da se vratim, vidjela da nije sve kako treba. Njima je bila puna kuća, vidjela sam da nisam dobrodošla. Rekla sam im da idem kući, ali sam otišla u Skoplje. Htjela sam da privučem pažnju. Niko od njih nije došao da vidi šta da radi sa mnom, svi su ćutali. Samo sam htjela da privučem pažnju, to se nije dogodilo. U Crnu Goru sam otišla sa drugaricom iz Požarevca, rekla mi je da idemo da radimo, iako smo maloljetne – ispričala je Olga, pa nastavila:
-Gazdu smo slagale da smo imali iskustva i da imamo 18 godina. Prvo veče je došla policija, vidjeli da smo maloljetne, gazda se šokirao. Policija me je pitala da li sam pobjegla od kuće, rekla sam im čija sam kćerka i da nemam gdje da idem. Pitala sam ih da me puste, da samo pušim cigarete od poroka, ostavili su nas da radimo. Jednog dana u lokalu ide pjesma mog tate, pjesma koju je napisao za Šabana. Došao je jedan stariji gospodin, arhitekta, gradio porodilište. Pita me kako znam stare seljačke pjesme, ja kažem da je to napisao moj tata. Kaže on da ga ne zna lično, ali kao da je živio sa njim zbog pjesama. Otvorio se, pitao me šta se dešava sa mnom, čuo da plačem. Ja rekla da ne znam šta mi je, ali da nemam para da idem kod ljekara. Htjela sam da idem u Skoplje, da živim tamo, zato sam skupljala pare. I dan-danas tu živim. Pozvao me je u sobu, pitao me koliko mi para treba. Rekla sam da ne znam. Izvadio je 5.000 eura, ja sam se šokirala. Čika Rajko sa Cetinja, ne sjećam mu se prezimena. Dao mi je da dam pare unaprijed za stan, da odem na pregled i da snimim glavu – govorila je Olga.
-Ali ja kao ja, shvatila sam poslije da postoji neki algoritam života, kod mene mora da se desi nešto loše. Platila sam u Skoplju kuću za godinu dana unaprijed i upoznajem komšinicu koja je imala 28 godina. Pile smo kafu, znala je moj cilj, da hoću da izvadim državljanstvo, da radim, sve je znala. Ona mi kaže da radi vikendom u jednom lokalu i da mogu da pođem sa njom nekad. Pošla sam, nekih 100 kilometara od Skoplja grad, tamo sam pošla kod gazde sa njom, čovjek od 55 godina. Nije mi se ni svidjelo to mjesto. Komšinica je bila konobarica vikendom, ali taj dan nije radila, sjedile smo i pričale. Ja sam čekala da se ona spremi. Ništa se nije dešavalo, kao išle smo u neki izlazak. Nisam mogla da pomislim da neko može da me siluje. Bio je normalan, oslovljavao me sa “sine”, pričao da će mi pomoći oko državljanstva.
-Prespavala sam kod nje, sljedeći dan je trebalo da idem na autobus do Skoplja, on se ponudio da me odveze, a ona ostaje, što me je začudilo. Samo što sam sjela u auto, poslije dva minuta mi je stavio ruku i kao: “Kako si slatka, lijepa”. Ja ga pitam: “Šta je Vama?”, a on: “Nemoj da me čikaš. Pitala sam ga zašto to radi, rekla mu da je star, on skrenuo u šljivike, i dalje nisam vjerovala šta može da se desi. Rekla sam mu da nisam dobro, da sam nevina. On mi je tada rekao: “Ti si srpska k*rva koja je došla da se j*be, znam ja takve kao ti”. Govorila sam mu da imam familiju ovdje, da mi je mama Makedonka. Parkirao se, ja pokušala da uzmem telefon, ne znam ni koga bih pozvala… On me je udario i rekao: “Hoćeš da te bijem, pa da uživamo ili da mi se ne praviš fina i da uživamo?”. Sve je počelo da mi se miješa. Povukao me je na sebe i bol. Osjetila sam bol jaku, samo sam razmišljala, čuvala sam to, sanjala sam o nekom princu… – potresno je ispričala ona.
(Express/Hype)
