Influenserka Milica Mumđić, koju putem društvenih mreža svi znaju po nadimku “mittzzza”, otvorila je dušu pred Dalilom Dragojević i progovorila o velikim tragedijama koje je doživjela.
– Trudim se da budem dobro i dobro mi ide, nekada skrenem sa tog puta, ali brzo se vratim – kazala je Milica na početku, pa se prisjetila detalja iz prošlosti.
– Postala sam majka odmah nakon završetka srednje škole. Emocije su mi bile podijeljene kada sam saznala da sam trudna, nisam željela dijete u tom trenutku, planirala sam fakultet i to je za mene bio šok. Strahinju sam upoznala slučajno u jednom kafiću, počeli smo da se družimo i ušli smo u vezu. Uradila sam test i saznala sam da sam trudna. Pozvala sam ga da mu kažem, otišla sam kod njega na posao i napravio mi je picu u obliku srca. Bio je presretan, spetljao se nešto. Od starta naše veze smo stalno bili zajedno, uglavnom se nismo razdvajali i nije bio problem da krenemo zajedno da živimo. Bilo mi je teško da se odvojim od majke, ali nismo daleko. Svi su bili uz nas, niko nije pravio nijedno pitanje, pomagali su nam. Radio je za porodicu, trudio se, ali se nismo slagali. Svađe su bile iz sitnica, tjerali smo inat jedno drugom – kazala je Milica.
– Nisam bila ljubitelj djece, ali kada sam Kasiju ugledala, od prvog trenutka sam bila opčinjena njom, to je bila ljubav na prvi pogled. Suze su mi automatski krenule kada sam ugledala Strahinju i tatu ispred porodilišta. Strahinja je dosta radio i nije mogao da bude tu, nije bilo izvodljivo da bude toliko prisutan kao ja – istakla je influenserka.
– U decembru 2021. godine je dijete poginulo. Veče prije toga je prvi put upoznala Deda Mraza, spremili smo se za spavanje, bila sam emotivna, plakala sam od sreće i jutro nam je počelo divno, mazile smo se. Prvi put da nisam uzela telefon da je snimam. Tog dana je bilo sunce, ptice cvrkuću, kao da je bilo proljeće, bile smo u šetnji. Otvorila sam prozor da se stan izluftira, preko puta nas je bio pet – šop, obožavala je da se penje na taj prozor da gleda životinje. Bila sam oprezna do tog dana, ne znam šta mi je bilo u glavi, nisam razmišljala o posljedicama, bilo mi je bitno da samo spremim njenu užinu pred spavanje i tri minuta je bilo mnogo. Bila je u dnevnom boravku, igrala se. Samo sam čula kola hitne pomoći i razmišljala sam da trebala da odem do nje da se ne uplaši. Pogledala sam u igračke i vidjela sam da ona nije tu, sve mi je bilo jasno, ali nisam htjela da povjerujem u to. Pogledala sam dole, mnogo je ljudi bilo, ona je samo ležala. Istrčala sam i samo sam pitala da li je živa – navela je Milica.
– Rečeno mi je da mora da se prebaci u Kragujevac, javila sam roditeljima i Strahinji i odmah smo krenuli tamo. Nije joj bilo pomoći. Odmah sam krenula da mrzim sebe, pitala sam se kakva sam majka. Molila sam se da bude dobro, iako sam znala da to nije moguće. Mozak je odmah prestao da joj radi, srce je još uvijek radilo. Nisu nam dali da je vidimo, ali nismo odustali, rekla sam joj da je volim najviše na svijetu i da ne mogu da budem toliko sebična, kada neko gore piše naš život. Poslije dva dana su nam javili da je preminula, kao da je čekala da je mi pustimo. Svijet nam se srušio – priznala je Milica.
– Koliko god da sam se trudila da živim, samo sam preživljavala, nisam imala volju ni za čim, bila sam na lijekovima, imala sam napade. Nisam htjela da izlazim iz stana jer me vezuju najljepše uspomene. Poslije mi je bilo teško, voljela sam da budem na tom prozoru i kada priđem, to me pokosi. Nisam mogla da budem tamo, otišla sam sa Strahinjom u Ribnicu. Najgore što je moglo da mi se desi sam doživjela. Poslije nekog vremena sam otišla u stan sama i suočila se sa svim. Pustila sam njen omiljeni program i samo sam sjedila tu – govorila je kroz suze.
– Strahinja i ja smo raskinuli da ne bismo živeli u nemiru, morala sam da presječem jer nije išlo. Nismo htjeli više da mučimo jedno drugo. Prvo su mi javili da je imao konflikt sa jednim dečkom, da je uboden i da nije ništa strašno. Malo poslije toga su javili da nije preživio. Iako nismo bili zajedno, ljubav prema njemu nije prestala, bio je otac mog djeteta. Nije mi bilo realno da je poslije osam mjeseci i on nestao u sekundi. On je tada imao 23 godine – istakla je Mumđićeva.
– Dosta njih me je osuđivalo što sam odmah nakon Strahinjine smrti našla dečka. Dušan mi je velika podrška. Prepustila sam se, zaljubljena sam, on se trudi da svaki dan budem sretna i nasmijana jer je svjestan koliko mi je teško. Trudi se da ne osjećam prazninu koju imam. Tugovanje nije samo biti u crnom i ne izlaziti iz kuće. Mogu kroz pjesmu da tugujem, piće, svaki osmijeh. Zbog nje sam nasmijana jer znam da me gleda. Neću da budem slaba ispred drugih, makar mislili da sam bezosjećajna. Ne volim da me neko sažaljeva. Sretna sam jer su svi moji dobro i što pomažemo jedni drugima. Sretna sam zbog sadašnje veze, suze kratko traju. Jedan dio sreće je zauvijek oduzet od mene, ali sam se sa tim pomirila i idem dalje – zaključila je u emisiji.
(express/srbijadanas)
