Nakon što je njen brat po ocu Rašid Sakić iz zatvora izjavio kako je ona izjavila, da on silovao dvadeset djevojaka, Đulkica Sakić se javila na naš poziv.
-Ja nikada , ama baš nikada u životu nisam izjavila da je on silovao bilo koga, a kamoli dvadeset djevojaka. Ja sam, tebi intervju davala i dok je Sinan rahmetli bio živ i uvijek sam iznosila svoje mišljenje i o njemu i o Medi. Dok je tata bio živ nisu se oglašavali, a sada kada Sinana već četiri godine nema, javljaju se miševe i pričaju kojekakve nebuloze. Ima ona narodna izreka, „kada mačke nema, miševi kolo vode“.
Na naše pitanje koliko ju je ovo javno pismo „pogodilo“ od strane Rašida , Đulkica je odgovorila:
-Ja zaista više nemam ni vremena ni snage da se opterećujem čovjekom koji je u zatvoru. Ja sam majka, supruga, zaposlena žena, jednostavno moj dan je ispunjen velikim obavezama. Socijalni sam radnik, a trenutno radim u jednoj školi u Švicarskoj. Zamisli koliko moraš da budeš glup da izajviš kako neko ko već više od deset godina živi i radi u Švicarskoj treba dobije azil. A, priču o azilu sam čula već prije par godina od neke njegove rodice, kako je ona čula da sam ja na azilu i to u Njemačkoj, a ja sve vrijeme živim u Švicarskoj. Dakle, totalne nebuloze. Bilo bi super da sam na azilu, pa da živim sa pet do šest porodica u jednoj kući ,pa se ne bi maltretirala da plaćam veliku stanarinu.
Otkud Rašidu sada ta priča da si izjavila to o silovanim djevojkama?
-Kada je svojevremeno pisano o tom nekom njegovom silovanju, ja sam njemu privatno poslala poruku, da je sve to laž. Ja sam se čak iz svega toga isključila, a sve zbog toga što je sve to otišlo predaleko. On nije svjestan kakve sve to posljedice može da ima. Prvo mama Sabina je sama u Loznici, i ne želim da se njoj bilo šta desi. Kaže da će me tužiti zbog te navodno moje izjave, a ja njega još nisam tužila zbog zapaljene kuće. Mene novinari nonstop zovu da dam izjavu, a ja neću i ne želim. Sa tobom razgovaram jer znam da ćeš prenijeti sve onako kako sam rekla. U policiji imaju sve dokaze da on stoji iza paljenja kuće, imaju i video snimak kako eksploziv postavljaju u spavaćoj sobi. Nije bio sam, bilo ih je troje ili četvoro. Sada javno i čvrsto trvdim da on stoji iza akcije paljenja kuće, ja još nisam, ali policija je podnijela prijavu ,a to moram i ja sada kada dođem u dole. Kada budem u rukama imala papir ko stoji iza paljenja kuće, javno objaviti da se vidi ko i koliko laže.
Da li si bila problematična, kako tvrdi?
-Jesam bila sam, ali sam bila samo problematična mojim roditeljima i nikome više drugom. Zbog toga sam i otišla od njih što sam bila takva kakva sam bila. Ponavljam još jednom, pravila sam probleme svome ocu i majci, a ne drugim ljudima. Sve sam htjela, probala, ali sam to bila ja. Danas vodim miran porodičan život. Gledam svoja posla i nikoga ne diram. Jedino ću se još pojaviti u programu jedne srbijanske TV kuće, da tamo ispričam svoju priču, da me ljudi i na taj način upoznaju, ovakvu kakva jesam, iskrena i bez dlake na jeziku. Ja zaista ne znam kome je interesantna nečija imovina, niko ne piše o tome koliko je Sinan imao albuma u životu, koncerata, koliko je primio, dobio nagrada… Ako neko želi da trača o svemu tome, neka ide u Zadrugu, pa javno sve objavi. Meni je više svega toga dosta.
Da rezimiramo ovaj intervju?
-Molim te objavi, napiši, da nikada nisam izjavila da je dvadeset djevojaka silovao, niti imam vremena da se bavim njegovim životom. Ako smatra da sam bila na azilu, bila sam i to mi je super, nemam problem sa tim, niti jesam ili nisam bila. A, po pitanju njega, pa on ima doživotnu zabranu ulaska u Švicarsku, zbog čega, to samo on zna. Da sam kao on, protjerali bi me već prvog dana. Ja imam podnesenu prijavu protiv njega, telefon mi je bio mjesec dana u policiji. Sve što sam javno govorila, govorila sam sa dokazima. Imovine nemam, i nemam oko čega da se borim, a to što sam dobila on je zapalio. Dakle, javno tvrdim da je Rašid zapalio moju kuću. Nit sam krala, nit sam pljačkala, nit sam ubijala, a ni kuće palila. I zbog toga sam jako sretna, da me se moja djeca jednog dana ne stide.
Razgovarao: Bato Šišić
