Sve sukobe sa zakonom, kriminalne radnje i alkoholizirana stanja Marka Gvozdenovića ustremljeni su ka njegovoj majci Snežani Đurišić.
Svi natpisi i glasine nisu sigurno istinite. Niko nije ni pomislio koliko su Snežanu pogađale, rastuživale i boljele sve te neke informacije koje su bile lažne. I Marko kaže da je mnogo put bio ljut jer dosta toga nije istina. Mnogo mu je žao što je sve palo na pleća njegove majke. Uvijek sam čekao, kaže on, da je prođe ljutnja kako bih je tek onda pozvao, tražio oprost a majka kao i većina, oprašta.
Ono što nije istina to joj pojasnim. I tada joj se ne javljam jer je poznajem odlično. Davala mu je Snežana uvijek šansu savjetima, pričom, podrškom u svakom kontekstu da bi krenuo u bolju budućnost. On kaže da je za sve sam kriv.
Mnogo mu je bilo teško što je tugovala i plakala. Naročito, kada se liječio u dva, tri navrata od alkohola. No, on ne krije da i sada pije alkohol jer kakvo je to opuštanje bez tog poroka, mišljenja je on, koji je uzgred negirao da ga je majka istjerala iz kuće, da ne komuniciraju. Slični natpisi ga nerviraju jer njegova majka je prvenstveno njegov drug.
