Ivan Gavrilović u svojoj životnoj ispovijesti ispričao je i kako su mnogi mladi izgubili svoje živote, jer su bukvalno shvatili riječi iz njegove pjesme „Dvesta na sat“.
– E, nisam vam rekao još neke nelogičnosti, ili kako da ih nazovem. Na primjer, ja nikad nisam vozio brzo iako pjevam „Dvesta na sat“, ha-ha-ha! To je bila metafora za zezanje, kad sam to čuo, nije mi palo na pamet da će neko bukvalno da shvati i da vozi 200 na sat, a dešavalo se bezbroj puta. Pa su me poslije prozivali da ja utičem negativno na mlade – prisjetio se Ivan.
– A te morbidne situacije, ako moram da pričam o tome… Jedna situacija iz Švedske, kad sam bio u Malmeu, javlja mi čovek što je držao klub, kaže: „Znaš šta, dva momka su poginula uz tvoju pjesmu ‘200 na sat’.“ Valjda su stvarno vozili dvesta na sat u krivinu, ne mogu tačno da se sjetim sada. I ja kažem, pa dobro, šta ja sad da radim tu. Bio sam zbunjen tada, nisam se osjećao odgovorno. Gazda kluba mi kaže: „Ajde, molim te, da održiš govor ljudima u klubu da ne treba da voze brzo.“
– I onda, recimo, pravili su godišnjicu smrti u Bijeljini bajkeri, ja sam išao da pjevam na godišnjicu smrti njihovog drugara. Kakve su to situacije, sunce ti…. Oni tako odaju počast svom drugu, to je neki zakon među bajkerima. I onda je mene jedan zamolio, kao, kad dođe do onog brejka u pjesmi gdje ja kažem stop, on će da upali motor u znak poštovanja. I on je upalio motor, dao pun gas nasred diskoteke, zadimilo se sve, ja vičem: „Zapaliće nas, u p…. materinu, gasi, bre!“ Morbidno, ali je to njihov omaž, kao što neko ima neki svoj običaj – prisetio se Gavrilović.
(express/kurir)
