Zlata Petrović postala je prepoznatljiva kao jedinstvena pojava na javnoj sceni po tome što je neko ko sve vrline i mane, teškoće i uspjehe, pobjede i poraze nikad ne skriva, već o njima govori otvoreno.
Pjevačica je mnoge iznenadila svojim priznanjima.
“Ne mogu da kažem da nismo imali novca, jer je majka pjevala, očuh je svirao, ali isto tako, dešavalo se da jedan dan imamo džak para, a da već sutra, recimo, nemamo šta da jedemo. Nažalost, majka se kockala”, rekla je Zlata na početku razgovora.
Šta mišliš, zbog čega se kockala?
– Kažu da se najinteligentniji ljudi obično odaju porocima, tu nekako pronalazim utjehu. Ona je u svemu bila najbolja. U kući, na njivi, u kafani… Bila je nenormalno lijepa. Njena transformacija me je oduvijek oduševljavala. To je kao kad gledaš neki film u kom ti se pojavljuje neka žena iz njive, raspojasana i prljava, a već za pola sata je vidiš našminkanu od glave do pete i ispred sebe imaš ljepoticu. Tada nije bilo mikrofona i pojačala, nego se pjevačica popne na sto i pjeva. Sve to je činilo nju, ali očigledno je u sebi nosila i tu sklonost ka porocima.
Imaš li ti neki porok?
– Sve sam probala, ali s mjerom. Jedino nikad nisam pušila trave niti koristila droge. Ne znam ni kako se to unosi. Volim kafanu, volim da se napijem, ponekad i pogriješim, ali znam granicu i zbog toga sam ponosna na sebe.
Da li je dio sudbine i tvoja udaja u mladim godinama?
– Udala sam se u 16. godini za čovjeka koga nisam voljela. Završila sam osmi razred, trebalo je da idem dalje na školovanje, međutim, to se nije dogodilo. Tako je tada bilo… Ako ne ideš u školu, udaju te. Iako je u toj porodici sve bilo divno, ja nisam voljela. Nek mi oprosti i taj dečko i svi, ali smatrala sam da sam najnesretnija na svijetu.
Ti si pobjegla iz te zajednice. Da li ste se poslije sreli?
– Da, da… Znam i njegovu djecu, znala sam i njegovu suprugu, koja je, nažalost, preminula. Da nije bilo tog neželjenog braka, ne bih se bavila ovim poslom. Generalno, nisam voljela posao pjevačice. Kad je moja majka dolazila kući, između nje i očuha, koji ju je mnogo volio, bilo je svađa, tuča i ljubomore, te zbog toga nisam voljela da pjevam. Ja jednostavno nisam znala da li to znam. Ali, nakon što sam pobjegla, otišla sam u pjevačice.
Za tebe je specifično i to što nikad nisi skrivala svoje porjeklo…
– Moja majka je bila Romkinja, tata Crnogorac. Kada je trebalo da svom starijem sinu objasnim ko je njegova baba, imao je oko osam godina i to je njemu predstavljalo problem jer se plašio šta će ljudi da kažu. Rekla sam mu – ako misli da će neko da ga osudi što mu je majka Ciganka, onda ne mora ni da se druži s tom djecom. To je dobro jer si u startu načisto sa svojim drugarima i prijateljima. Trebalo mu je vremena da to usvoji. Tako je na mojoj svadbi s Pejom on imao 12 godina, tu su bile moje sestre i majka, koji su tamnoputi, dok je cijela familija sa očeve strane svijetle puti. Sve kolege su odlazile da pjevaju mojoj majci. Tada je mog Mikija drug pitao ko su ti ljudi, jer se vidno razlikuju od nas, a on je rekao: ‘To su neki naši kumovi iz Grčke’ (smijeh). Godinama kasnije sam saznala za to i pitam ga: ‘Je li, Miki, nisam znala da smo mi Grci’, i tek onda smo sjeli i pričali o tome. On sada svoje porijeklo mnogo voli i ponosi se.
Spominješ oca, njega si upoznala tek kad si odrasla?
– U svojoj 20. godini. Bolje ikad nego nikad. I onda sudbina tako odredi da i njega i njegovu suprugu ja sahranim, jer je i moj brat po ocu, koga sam jedino imala, umro prije tri godine. Zbog toga što sam rasla bez njega, moguće je da u drugim ljudima stalno tražim ljubav, srce i dušu. Iako sam očuha voljela najviše na svijetu. On nikada nije govorio da ima dva sina, već je uvijek govorio da ima troje djece.
Sve tvoje ljubavi su bile burne. Smatraš li da u ljudima budiš neku posebnu energiju ili je u pitanju nešto drugo?
– Kada o tome razmišljam, uvijek se nekako osvrnem na genetiku. Gledam svoju majku i koliko nas dvije ličimo, preslikane smo. Imamo istu gestikulaciju, ponašanje, oči… Možda nas i to povezuje. Ipak, ne bih da neko pomisli da sam bez duše, samoživa. Kada nekog ne mogu više da volim, a on mene i dalje voli, tužna sam. Treba mi dosta vremena da to prebrodim.
Da li si ostavljala ili si ostavljana?
– Kad sam mislila da će neko da me ostavi, onda bih ga preduhitrila i ja sam ostavljala. Ne volim da gubim.
Da li ti je nekad žao što se nisi više školovala?
– Nikad nisam pročitala knjigu. Ja to nisam stigla da radim, a i nešto nemam nikakvu želju i volju. Čitala sam lektiru jer sam morala, i to je to. Razmišljala sam nekad o školovanju, ali shvatila sam da su me moje pjevanje i život naučili da upoznam ljude. Za mene je svaki čovjek knjiga. Ne mislim da bih bila pametnija da sam završila neke fakultete.
Kakvo je tvoje trenutno emotivno stanje?
– Nikakvo. Valjda je takav period naišao, pa bože moj.
Imaš li neku “hitnu pomoć”?
– Ja to zovem hitna pomoć kad se desi nešto a da niste u vezi. To je super. Ja bih mogla sad, kao i svaka žena, da budem sa petoro njih, ali ništa ne radim bez emocije.
(express/alo)
