Najveća balkanska zvijezda Zdravko Čolić gostovao je u emisiji kod Olivere Kovačević, gdje je i otkrio manje poznate detalje iz svog života.
Ono što je iznenadilo i samu urednicu zabavnog programa RTS, jeste da je Čola napravio pauzu u muzici i bavio se biznisom koji nema veze s njegovom profesijom.
– Bio sam mali privrednik. U tom momentu, poslije prvog albuma „Ti si mi u krvi“, bila je jedna pauza koja se stvorila, jer u životu dođe do nekog zasićenja. Ljudi promijene profesiju, rade svašta. Na nagovor nekog mog prijatelja iz Zagreba, odem tamo i napravimo neki PTT program za poštu – počeo je Čola, a Olivera je iznenađeno rekla:
– Sjećate se dvojnika telefona? Kada sam čula da se Zdravko Čolić bavio telefonskim dvojnicima, to mi je bilo zaista iznenađenje – rekla je ona.
Čola je potom riješio da detaljno objasni od čega se sastojao njegov posao.
– To je bio zaista jedan opširan program u koji smo se mi uključili s drugim kooperantima. Tu su bile i neke kablovske glave koje se kače na stubove. Sada je to drugačije, druga vrsta tehnologije. Onda je to bilo – oni dvojnici koji razvode ljude po kućama, kablovske kutije koje razvode stanare. To smo mi radili. Bio je to odličan posao. Ali mi smo uvijek kasnili jednu notu za drugima. Prosto, muzika mi je govorila: „Nisi ti za to, vrati se ovamo“ – rekao je on kroz smijeh.
Ipak, Čola dodaje da je mogao lijepo da zaradi tokom te četiri godine bavljenja privredom.
– Ali dobro, ne kažem da nije bilo, od četiri godine, bilo je čak i dobrih prihoda. Napravili smo kasnije i u Splitu, u dva sela, proizvodni program. Pred rat je sve to puklo. Ja sam se prije tog nesretnog rata vratio u Sarajevo. Nisam htio time više da se bavim. A za to je dijelom zaslužan i Goran Bregović. S njim sam odmah krenuo da radim na albumu – rekao je pjevač.
Osim toga, Zdravko je pričao i anegdote sa svojih početaka, a posebno mu je drag Opatijski festival 1973, koji ga je poslao na Evroviziju.
– Meni su tada cimeri bili Bodo Kovačević i Davorin Popović. Oni izađu uveče u grad, a ja sam tada već bio u polufinalu i prikazali su me kao potencijalnog pobjednika. Zbog toga nisam išao da pijem ili u riblje restorane, a u Opatiji je bilo prelijepo, more, šetnja. Otkako sam postao favorit, ležao sam u krevetu pokriven do grla i nisam mogao da spavam. Pijem čajeve, šutim, tišina. I dođe Bodo jednom i pita me: „Čoloviću, je l’ spavaš?“ A ja kažem: „Ne spavam.“ Nisam mogao da zaspim od treme (smijeh) – rekao je on i dobio aplauz.
I pobjeda na tom festivalu, kada je izveo pjesmu „Gori vatra“, bila je zanimljiva.
– Svi izvođači u kuhinji stoje napeto, pitaju ko je pobjednik. Dolazi direktor Opatijskog festivala Vanja Lisak i svi pjevači čekaju da čuju, a on uzme šibicu i zapali je i svi kažu: „Gori vatra.“ Tom pjesmom sam predstavljao Evroviziju, ali ta pjesma nije za taj festival. Pjesma Evrovizije nije više što je nekad bila. Nekada je imala odlične pjesme, sada je to više cirkus.
Express/Kurir
