Mira Škorić nedavno je oduševila publiku u Beogradu koncertom u Sava Centru. Pjevali su se najveći hitovi, a ona još uvijek sumira utiske. Govori o tome kako izgleda rad u timu Jelene Karleuše sa „Zvezdama Granda“, zašto uvijek kolegicama govori sve u lice, te zbog čega krije svog partnera od medija.
Kakve su emocije nakon koncerta u beogradskom Sava Centru?
-Ja sam još pod velikom količinom adrenalina. Bilo je emotivno, divno, a pored mene su bili neki dragi ljudi. Nikada nisam imala jedna takav koncert. Vježbala sam mjesecima. Ponosna sam na svoj tim koji je ispunjavao profesionalno sve moje zadatke. Vidjela sam da je publika zadovoljna, a to je najvažnije.
Duže od 30 godina trajete na muzičkoj sceni, ali nikada niste poklekli pred trendovima. Da li vam je žao zbog toga?
-Poštujem sve muzičke pravce i dobra pjesma je dobra pjesma, bez obzira na to da li je ona u trendu ili ne. Dobra pjesma će uvijek opstati, a moja karijera je dokaz za to jer sam snimila i pop i rok balade, ali i ultratvrde narodnjake.
Nemate dlake na jeziku, svima jasno kažete šta mislite, a da li ste se nekada pokajali zbog toga?
-Nikada se nisam kajala što sam govorila ono što mislim. Naprotiv. Imam stav i uvijek kažem šta mislim, pa neka košta koliko košta.
S nekim kolegicama i prijateljicama ste čak prestali da komunicirate. Da li postoji šansa da se pomirite?
-Ne želim da se mirim jer, za razliku od suprotnih strana, imam svoj stav i svoje ja.
Kada ste prolazili kroz najteže životne situacije, ko je od kolega bio uz vas?
-Dragana Mirković mi je prva došla u posjetu u bolnicu, a uz mene su bili i Ana Bekuta, Saša Popović i Lepa Brena. I to je to. Mogu da na prste jedne ruke nabrojim ljude koji su bili moj oslonac.
Da li ste očekivali još kolega?
-Nikoga nisam očekivala, pošto nisam bila u situaciji niti da zovem niti da objašnjavam bilo šta. Preživjela sam pakao, ali mi je najteže što je moja porodica kroz bolest prolazila sa mnom.
Koju lekciju ste naučili iz tog perioda?
-Kada ste najzdraviji, tada idite kod doktora. Meni se bolest desila kada sam bila u naponu snage, kada sam mogla da srušim zid. Bolest nikada nisam prihvatila i nikada je neću prihvatiti.
Posvećeni ste treninzima, koliko vam to pomaže da ostanete zdravi u glavi?
-Odnedavno treniram brazilsku džiju-džicu i taj sport mi baš odgovara jer osim što sam poboljšala kondiciju, naučila sam i korisne tehnike samoodbrane. Sve više žena uči borilačke vještine, valjda da bi se branile od ludila. Moji treninzi traju po dva sata i cijelo tijelo mi je angažovano, a jedino me ne bole trepavice. Žao mi je što nisam talentovana da budem balerina ili klizačica. Ali, valjda mi nije takav temperament, volim da trčim, pogotovo noću, jer se ne bojim nikoga. E tada bih baš voljela da naletim na seksualnog manijaka i da primjenim sve šta sam naučila.
Kako se snalazite kao podrška Jeleni Karleuši u timu „Zvezda Granda“?
-To je jedno jako lijepo iskustvo. Mogu reći da od tih mladih ljudi i ja naučim neke stvari koje ne znam. Pripremamo se ozbiljno, a ja nastojim da ne budem previše stroga, nego da radom i zajedničkim naporima dođemo do onoga kako će se predstaviti žiriju.
Nedavno ste rekli da ne želite da eksponirate muškarca s kojim ste i da partnera nikada ne biste nazvali dečkom. Zašto?
-Kako ja, žena od pedeset godina, mogu da imam dečka? Da li je to normalno? Muškarca s kojim sam mogu da nazovem partnerom, djedom, čikom, ali dečkom nikako. Dečko može da bude pod uslovom da je trideset godina mlađi od mene, a budući da ja nisam pedofilka, ništa ni od te priče. Ali, da se zna, moj partner ne postoji i neće ga ni biti jer su me mediji uništili.
