-Vjeruj mi da ja veoma rijetko dajem intervjue, meni u stvari sav taj stres oko intervjua i ne treba. Ali, kada je neko fin, priđe na kulturan način, e ja ga onda zavolim i onda mogu uvijek sa tom osobom da se dobro ispričam – ovim riječima započela je popularna Stoja Institiucija intervju za „Express“, a vodili smo ga u kasnim noćnim satima u bekstejdžu popularnog kluba“Play“ u njemačkom gradu Ofenbahu.
Odmah na početku osvrnuli smo se na njenu najnoviju pjesmu, odnosno duet kojeg je snimila sa toliko osporavanom Kijom Kockar, a koji je opet za veoma kratko vrijeme dostigao cifru gledanosti od nekoliko miliona.
-Ja uopšte ne razumijem ljude koji imaju problema sa mladim pjevačima koji su tek počeli da grade vlastitu karijeru, da grade neki nov život, koji vole muziku i karijeru. Ne razumijem moje kolege zašto ne vole Kiju, Kija je jedna jako kvalitetna djevojka. Ona je prije svega kulturna, školovana, žena koja je završila fakultet, a u ostalom i moja je zemljakinja. Nas iz Vojvodine uglavnom slabo prihvata takozvana estradna elita, pa rekoh hajde da ih još malo u paketu provociramo. Osim toga ja imam još pet projekata, još pet velikih iznenađenja koji čekaju na realizaciju, ali o njima ne želim još da pričam.
U posljednje vrijeme često objavljujete statuse na Instagramu, a koji baš onako gađaju u samu srž problema, zbog čega radite to?
-Ja to onako kada se iznerviram zbog nekih stvari, a koji se u zadnje vrijeme u velikom broju dešavaju na estradi. Ma, u stvari nije to ni neko nerviranje, već jednostavno rijetko ko želi da nešto javno kaže, a ja to onda sve prostudiram na svoj način i onda objavim. Ja što manje pričam to je bolje, a pišem ono što je istina i imam pravo na svoje mišljenje. Muzika je moj život, odnosno druga polovina mog života, ja nikog ne diram, a mene svi diraju, ali me više ne tangiraju.
U Vašim objavama branite ne samo Kiju, već i Jalu i Bubu, Mayu Berović…, a kritikujete one koji ih prozivaju u javnosti, zbog čega?
-Ja ništa što sam napisala nisam slagala. Ma koliko god oni pričali i kudili, kao trajaće im popularnost kao jogurt, samo par mjeseci. A, ja kažem da to nije tačno, jer oni traju li traju, pune koncertne dvorane, pa ne razumijem otkud tolika mržnja i zavist njihovih starijih kolega. Neki kažu, Maya dijelila ulaznice za beogradski koncert, pa eto neka i oni dijele i bit ćemo svi srećni. A, sve kolege koje se nađu u tim nekim mojim objavama, meni je njih zaista jako, jako žao.
Napisali ste kako vam je više dosta onih koji se na slikama hvale avionima i kamionima, a u stvari nemaju ništa?!
-Da jesam i to je ono neko njihovo pokazivanje sile. To je ono, kao ja sam moćan ili močna, a vi obični narode gledajte kako mi uživamo i živite u bijedi. A, sve to nije tačno sa njihove strane, sve je to laž.
Kako ste Vi ostali „normalni“?
-Zbog toga što sam žena koja se bavi svojom kućom, porodicom, poslom, svojim mužem, djecom, karijerom. Ne gledam i ne virim u tuđe avlije i balkone, životi drugih me ne interesuju. Družim se ja i sa kolegama, ali sa onim koji su svoju slavu postigli upornim i poštenim radom, takve sam oduvijek cijenila. Ne volim folirante.
Mnoge kolege Vam još ni danas nisu oprostile mega hit „Bijela ciganka“?
-Ma, nisu oni meni dosta mojih pjesama oprostili, a uvijek kada objavim novu pjesmu i ona postane mega hit, onda krenu priče, kao „jao, to je fenomen“. Pa ne mogu ja dvadeset godina da budem fenomen. A, kada bi znali šta ih još čeka, šta im Stoja još priprema ne bi im već sad bilo lako. Ja samo pratim muzički trend, gledam da mojoj publici udovoljim koliko je to moguće.
Da li ste srećna i zadovoljna?
-Jesam jako sam srećna i zadovoljna. I samo takva žena koja je srećna može da piše takve statuse, jer gleda zdravo kroz život i vidi neke stvari, a koje zlobni i nesretni ljudi ne vide. Nema žene na svijetu na koju bi ja mogla da budem zlobna i zavidna. I kada bi se opet rodila opet bi birala isti put, od sirotinje do zvijezda. Ja mogu slobodno da kažem da sam sama sebe stvorila, sama sebe finansirala, nikome ništa ne dugujem.
Da li sebe na neki način smatrate odbačenom od ostalih kolega?
-Ma, ja nemam vremena o tome da razmišljam ili da sa njima kahvenišem i tračam. Kada se vidimo pozdravimo se, ja ih sve poštujem i volim, jer svi jedemo isti hljeb sa dosta putovanja i muke. Generalno nije lak posao, treba sačuvati porodicu i ostati na vrhu, sačuvati publiku da te voli, da nisi odvratan i da nema foliranja.
Kakvi ste kao komšinica, da li imate kontakta sa komšilukom?
-Imam naravno, dobar dan i doviđenja, ali sve u nekom finom raspoloženju. Moje komšije su mahom intelektualci koji se se bavim svojim poslom, rade po cijele dane, ne vire u tuđe avlije. Meni je sasvim dovoljno kada se vidimo na ulici i lijepo pozdravimo i upitamo za zdravlje.
Da li ćete raditi beogradsku Arenu?
-Ne, nikako ne dolazi u obzir. Svi me pitaju, tjeraju me na to, ali ja to ne želim. Ima čitav tim ljudi koji radi za mene, ali koncerte ne želim. Šta se ja imam tu folirati na bini, kao da ležim, skačem sa plafona, meni treba kontakt sa publikom da se zagrlimo, kažemo jedno drugom kako smo lijepi, meni treba taj način komunikacije sa publikom. Ne plašim se Arene, ali jednostavno ne želim. To ne bi bila ja.
Puni ste energije, otkud sve to?
-Da dobro ste primjetili, ja sam baš uvijek, ali uvijek puna pozitivne energije, luda na svoj način. Ja nemam vremena da budem bolesna, da budem umorna, uvijek sam u pokretu, sretna i zadovoljna. Ali sve to ide iz glave, a i moj otac je bio tako uvijek energičan. A, osim toga, moje porijeklo je pomalo i iz Hercegovine, pa kažu nije to je specifičan narod, ali svi nas vole. Moj moto je u životu da ljudi koji su oko mene budu sretni. Sreća drugih ljudi je moja duševna hrana.
Da li imate vremena za šoping?
-Za to uvijek nađem vremena i nikad za takvu stvar ne smije da mi fali vrijeme. Jednostavno volim da trošim novac na sebe i drage ljude, ali znam i da štedim i te kako. Obezbjedila sam sebe i mog sina za više života. Jer čovjek ne treba ni da bude rasipan u životu. Sve u granicama.
Nema Vas često na televiziji, dok mnoge Vaše kolege su nonstop?
-Ja sam namjerno napravila televizijsku stanku, jer sam htjela, a i dokazala sam da se i bez televizije mogu da naprave dobre pjesme i da postanu hitovi. Mene narod voli, svi znaju kako izgledam i šta nosim, kako pjevam, a i počelo se svašta prikazivati na televizijama da sam odlučila da se povučem malo. Pa ni Halid Bešlić ili Zdravko Čolić nisu stalno na televiziji, pa ubijaju gdje god da se pojave, obaraju rekorde po posjećenosti. Televizija je đavolje dijelo. Inače, ja ne idem ni na neka dešavanja u gradu, jer ne volim da budem u centru pažnje. Sinan Sakić je najmanje bio na TV, a bio mega popularan. Ja sam žena za žurke i zabave.
