Prvo se zahvalio svima koji su ga podržavali svih ovih mjeseci i na dresovima koje je dobio, a onda objasnio i šta ga je nagnalo na ovakvu odluku.
– Jednostavno više ne mogu psihički da izdržim tamo. Ali to su neki moji životni principi, da moju muku i vaše zadovoljstvo ne može niko platiti… Novac me ne zanima, nagrade me ne zanimaju, kao što bi neki ljudi uradili sve za pare i novac… Pritom nemam tolarancije više za druge ljude, plašim se da bih napravio glupost i morao sam da izađem. Život ide dalje, Bože moj. Mnogo sam sretan što sam ponovo na slobodi. Svi su prema meni bili fer, korektni, od prvog dana. Jednostavno, ja one ljude više ne mogu da trpim, da slušam njihove glasove i da gledam njihove face. Sit sam svega. Jednostavno, moram svojoj kući da odem, jer mi nije do života – objasnio je Miki.
– Hvala vam stvarno mnogo što ste sve učinili za mene, ja ću vam se svima javiti, samo da odmorim dan-dva. Nemojte mi zamjeriti, pokušajte da razumijete, vjerujte da je ovo najbolje. Pobijediti one ljude ili izgubiti od njih je isto osećanje. Meni to ne treba u životu, živio sam do sada, živjeću i sad, za honorar me baš briga, baš me briga i za nagradu. Nadam se da sam vas uveseljavao, bilo je lijepo jedno vrijeme meni, jedno vrijeme vama, jednostavno više nisam za to i želim svoju slobodu – završio je Đuričić.
