– Marko, znaš da meni nije problem koliko god mi daš. Predložio si da mi Miki da 500 dinara, a naravno da se Miki nije mašio za džep, a to me je povrijedilo iz drugog razloga. Sva njegova priča o meni i sve što on meni zamjera ovog trenutka je palo u vodu, jer on nije ni pomislio da mi pomogne, nego je rekao “Pa, davaću ti ja cigarete kad ti nestane”. Ne radi se o tome… Nadežda koja je popušila sve moje cigarete i pojela svu moju hranu nije se sjetila da mi kaže “Evo ti, ženo, za jednu kutiju cigara”. Tako da, što se tiče Mikija i Nadežde, ja im želim svu sreću. Nema veze sa novcem, nego sa gestom
– Tanja, pušila si moje pljuge pet mjeseci! – odgovorio je Miki.
– Ne radi se o novcu, radi se o gestu!
– I vi ste pušili moje cigarete pet, šest mjeseci. Ti si se sad našla uvrijeđenom što ti nije dala kutiju cigara?!
– Je l’ ja kažem šta mislim i šta osjećam?! Isto kao što ti kažeš! Mene je to povrijedilo, od vas dvoje. Imam pravo!
Miki se nakon toga zaletio i pobacao sve pare koje je dobio, a nakon što su jedno drugom rekli da su klošari, i nakon što Tanja nije prestala da se raspravlja sa njim, Miki je iz sve snage počeo da lupa glavom o stub! Ovo je moglo biti pogubno za Đuričića, ali na svu sreću obezbjeđenje je brzo reagovalo.
