Učesnik takmičenja “Nikad nije kasno” Dejan Drašković iz Herceg Novog je doživio tešku porodičnu tragediju.
Njegov sestrić se utopio u moru kada je imao 11 godina u mjestu Žanjice kada je skočio sa broda.
-Da budem iskren, teško je bilo, jako teško i teško je i dan danas, ali ono što me čini sretnim u ovim okolnostima je što radim stvari koje je moj Strahinja volio, jako je volio muziku, siguran sam da je sretan zbog mog uspjeha. Ja živim i za sebe i za njega. Strahinja (11) je bio moj sestrić koji je tragično nastradao skokom u vodu na plaži u Žanjicama. Ono što nas boli je to što je to slučaj koji se desi jednom u ne znam koliko miliona. Takve stvari se djeci po difoltu ne dešavaju. Skok u vodu sa smrtnim ishodom je karakterističan za starije ljude, a ne za djecu koji imaju elastične krvne sudove. On je bio jedini njihov unuk i jedino dijete moje sestre Dragane.
-Ona je mojim kćerkama kako tetka tako i majka. Ja želim da održim uspomenu na njega i istetovirao sam njegov lik na grudima. Uvijek kada se pogledam u ogledalo uvijek se njega sjetim. On je imao moju energiju, za sport i za umjetnost, mnogo je bio hrabar, bio je ispred svih, ispred svoje generacije. Bio je viši za glavu od svoje generacije. Volim da kažem da je on jedan anđeo. Znam da ga je Bog uzeo pored sebe i da me on sada podržava – rekao je on, prenosi Lepa i srećna.
Dejan je otkrio da je tog kobnog dana bio sa sestrićem na plaži.
-Jesam, bio sam tu. Bitno je da moja sestra nije bila tu, to je bilo jezivo. To su slike koje ne zaboravljate cijeli život. Volio bih da sam mogao da ga zapamtim drugačije. Nažalost, te slike su ostale urezane, jezivo. On je skočio sa mog čamca, ja sam skočio prvi, a onda on. Nismo mogli da se saberemo odmah, jer smo mislili da roni. Jako nam je teško, nikakvu šansu nije imao da preživi, to je trajalo dva sata, međutim on je poplavio odmah. To su najteži trenuci u mom životu. Mislio sam da nikada neću uspjeti da se izvučem iz toga jer to je dijete, bio je moje dijete. Moj sestra ga je odgajala sama, ali sam ja više bio pored njega. Na roditeljske sastanke sam išao ja, a ne moja sestra, on je uvijek govorio ‘Meni je ujko isto kao otac’. Ja nemam mušku djecu, imam četiri kćerke, želio sam da na njega prenesem neke svoje hobije. Ja sam igrao košarku dugo vremena, a on je bio veliki talenat za košarku i tako da smo mnogo vremena provodili zajedno. Skijali smo zajedno, nas dvojica smo uvijek bili prvi na stazi u devet ujutru – rekao je on, a potom priznao da na tu plažu više nikada nije otišao.
Kako navodi, njegov otac nije izašao iz kuće nakon što se tragedija dogodila 2017. godine.
-Do dana današnjeg ne izlazi iz kuće, on prošeta malo po terasi, a majka izađe. Čini mi se da je sa Strahinjom otišao veliki dio njegovog života. Mogu reći da ono što ga drži u životu i moju mamu jeste moja muzika. Ja sam njih vratio u život mojim takmičenjem. Oni po cijeli dan na Jutjubu gledaju moje nastupe. Majka stavi ručak i zaboravi da ga je stavila, fokusira se na gledanje – ispričao je Dejan.
