Stefan Živojinović, poslije svog rođendana u maju, odselio se od roditelja Lepe Brene i Bobe Živojinovića, a novi dom opremio je jednostavno, bez mnogo detalja.
Otkud to da si odlučio da se iz porodične vile na Bežanijskoj kosi preseliš u stan?
– Mislim da svako ko dođe u dvadesete godine o tome razmišlja. Otkad sam otišao sa 19 u Ameriku, navikao se na samostalni život. Kada sam se vratio, tražio sam neko dobro mjesto da pređem.
Stan je na odličnoj lokaciji, minimalistički sređen, baš pravi momački…
– Da, ja ne volim da trpam stvari. Ono što je meni najbitnije jesu čaše za piće, kuhinja za klopu, dnevna soba za društvo i spavaća soba.
Odmah s ulaza vidjela sam da imaš dosta pića. Da li praviš žurke? Dolaze li ti braća?
– Stalno pravim žurke. Braća me posjećuju kad god stignu, svrate. Ali to je pretežno moje društvo.
Neko bi rekao da je tvoje preseljenje znak da uskoro želiš da se ženiš?
– Nisam još našao partnerku za ženidbu.
Pa, dobro, ali sigurno dovodiš neke simpatije?
– Samo prijateljice i prijatelje (smijeh).
Da li te posjećuju Brena i Boba?
– Bili su nekoliko puta, uglavnom kad spremam večeru. Ja ne dam nikom da mi se miješa u kuhinji, može tata, ali ostatak ekipe ne.
Jesu li ti pomogli novčano oko kupovine stana?
– Pola oni, pola ja. Njima je drago da pomognu, kao i svakom roditelju.
Šta su rekli kad su vidjeli kako sve izgleda? Jesi li sve sredio po svom ukusu?
– Nešto po svom ukusu, nešto ne. Uglavnom je bilo da se što prije sredi i bude gotovo, zasad je okej. Rekli su mi da je fenomenalno i da je taman koliko mi treba. Šta bih ja sad kupovao dodatne stvari samo da bih nešto ubacio što mi ne znači?
A jesi li nešto ponio iz porodične kuće?
– Od suvenira ne, jedino što sam ponio su lonci, šerpe i klavir.
Sviraš li taj klavir koji ti stoji u gostinskoj sobi?
– Nisam nekoliko mjeseci svirao, ali planiram da sjednem da se pozabavim time jer, ipak, to je ta druga stvar koju najviše volim. Htio sam u toj sobi da napravim mali studio, ali vidjeću, o tom – potom. Ovo je zasad super.
Da li bi se oprobao u nekom filmu, kao što je nekad to učinila tvoja majka, ili nedavno tvoja snaha Aleksandra Prijović?
– To je polje koje treba dobro naučiti i pozabaviti se tim, ali što da ne?
Kako komšije reaguju na tebe, da li te prepoznaju?
– Da, čak mi je rekao jedan prijatelj da su ljudi čuli da i ja tu živim. Uglavnom me klinke zaustavljaju i traže slikanje ili autogram na nastupima, ali u komšiluku ne.
Izvor: Kurir
