Šuki Planjanin je svojevremeno za bratom Bajrom činio jedan od najboljih dueta na prostoru bivše Jugoslavije. A danas sa Edisom Redžićem kao „duos acoustic“ „hara“ ovim prostorima. Njih dvojica naprosto ne znaju za predah, jer konstantno rade.
Za njihove usluge zainteresirani su svi ugostitelji, a publika ih prati u stopu. S obzirom da je zimska sezona, njih dvojica imaju svirke na Jahorini, Ravnoj planini, Bješanici… Svaka njihova svirka je priča za sebe i niko ne ode nezadovoljan. A da je sve to tako govori podatak da oni koji ih jednom poslušaju obavezno se vraćaju na njihove nastupe. Ma gdje oni bili…
Šukijeve kolege su se pitale gdje je ovaj „majstor s Trebišnjice“ nestao sve ovo vrijeme. A on je, kaže, uvijek bio uz muziku samo na neki drugi način. Komponirao je za neke njih.
S obzirom da je Planjanin više od 15 godina bio desna ruka Kemala Montena te ga pratio, nakon njegove smrti istina malo se povukao u ilegalu. A iako neki kažu da je ovo veliki Šukijev povratak na scenu, a on na to dodaje da nije nikad ni otišao.
-Jednostavno na sceni je bila neka muzika koja meni nije bliska, a muzika je moja druga ljubav. Porodica i muzika su nešto što se ne vrijeđa, a u vremenu gdje se muzika više gleda nego sluša nisam htio učestvovati – govori Planjanin.
-Nisam otišao, samo sam se sklonio i bio u muzici koju volim iz pozadine. A s obzirom na to da se stišava val ove moderne novokomponovane muzike, mislim da je sasvim normalna moja trenutna angažiranost – iskreno će Šuki koji još uvijek, zajedno sa kolegom Redžićem, razmatra mnogobrojne novogodišnje ponude.
