Acko Nezirović važi za mirnog čovjeka, jedan je od najtraženijih pjevača na tezgama, ali i njemu se dešava da mu pukne film. Posebno kada primjeti da ga neko bezobrazno vara i potkrada. Kako kaže, mnogi pjevači su izgubili kompas, obraz, poštovanje.
– Ni samopoštovanja više nemaju zato izbjegavam masovna okupljanja. Ne mogu više da podnosim lažne osmjehe, lažnu srdačnost, poljupce i zagrljaje. Mnogi na estradi mi se gade, ne umijem i neću da igram kako oni sviraju, pa zato bježim od njih. Nekada sam istjerivao pravdu, kačio se sa folirantima koji su mi dušu pojeli. Ne može pošten čovjek da opstane među nepoštenima – iskren je Nezirović.
Mnogi pričaju da su se tezge svele na otimanje i podmetanje?
– Tako je. Da samo možete da vidite šta se dešava na romskim svadbama. Kradu pare jedni od drugih, otimaju bez milosti. Bakšiš kriju kao zmija noge. Svi gledaju kako da se dočepaju koje pare više. Nekada se znalo da bakšiš ide muzičarima ili u zajedničku kasu. Sad, gotovo svi gledaju kako da ukradu bakšiš i da pobjegnu.
Kradu li i velike zvijezde bakšiš?
– Niko nije toliko velika zvijezda da ne bi krao bakšiš! I ja sam svojevremeno imao problem sa jednom velikom zvijezdom kada sam ga uhvatio kako krade bakšiš. Vrebao sam ga, vrebao i onda sam ga ščepao za vrat. Htio sam da ga zadavim od muke i bijesa! Bila je tu gomila kolega, svi su me podržavali dok sam ga držao za gušu i vikao: “Kako te nije sramota!” Njega, naravno, uopšte nije bilo sramota što je bio uhvaćen, samo mu je bilo žao para koje sam ga spriječio da ukrade. Ali, poslije toga godinu dana nisam mogao nigdje da zapjevam zahvaljujući njemu i njegovim vezama. Svuda me je minirao, ni paru nisam mogao da zaradim i prisjelo mi je isterivanje pravde. A, pjevači koji su me tada podržavali i tapšali po ramenu, jer sam ga zaustavio u krađi, ostali su njegovi prijatelji.
Zašto nećete da kažete njegovo ime?
– Muka mi je i od njega i od njegovog imena! Rekoh vam da sam već imao problema zbog njega. A, i čemu sve. Oko njega su i dalje oni koji ga iza leđa ogovaraju, ali poslije se grle i ljube s njim. I što je najluđe, on i dalje krade bakšiš iako ima dobre honorare i svi pjevači to odlično znaju. Javim mu se ja, ali mi se gadi i obuzdavam sebe jer znam – ko je tražio pravdu, taj je nadrljao. Osjetio sam to na svojoj koži bezbroj puta. U ljude je ušlo neko zlo, bolje je ne kačiti se ni s kim. Većina kolega s kojima sam nekada dočekivao zore mnogo se promijenila. To više nisu isti ljudi i ja ih, iskreno, ne prepoznajem. I ne znaš ko je gori – da li ovi klinci koji su se juče ispilili, ili ovi stariji. Ja i danas stanem mirno kad sretnem Miroslava ili Marinka. Veličine! A ovi klinci nikog ne šišaju. Zato neću da se guram ni s kim, pa makar crk'o od gladi!
Priča se da ste se osilili, jer ste ušli u Grand?
– Zašto bih se osilio?! Nisam ja klečao da me prime u Grand, već sam sebi otvorio vrata. Snimio sam i prvu pjesmu za tu kuće, vrlo komercijalnu. Ali, ne mogu, više da trpim bezbraznike, prevarante, lopove i neljude.
