–Bio sam neka vrsta menadžera i čovjeka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije. A šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu, ispričao je Čola.
https://www.instagram.com/p/BgrHRTSB4mv/?taken-by=zdravkocolicofficial
Na pitanje kakvo je to bilo iskustvo za njega, tada omiljenog čovjeka u Jugoslaviji, on je odgovorio:
–Bilo je vrlo neprijatno. Ljudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vrijeme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista. A ja natovaren u grombi kaputu kao u pjesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam mjeseci – ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva crna lova.
https://www.instagram.com/p/BieNpfoA1o3/?taken-by=zdravkocolicofficial
U pritvoru je, kaže, proveo tri dana.
–Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Cijeli dan traje razgovor od osam ujutru do osam uveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Poslije tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smjenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj riječi jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu, i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: ‘Kriv je, osudite ga’, neki drugi su vikali: ‘Gdje ste osudili čovjeka, pa svi kupujemo devize’. I naravno da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize, ispričao je Čola.
