Žika Jakšić već osam sezona vodi „Nikad nije kasno“. Emisija je godinama jedna od najgledanijih na našim prostorima, a on otkriva tajnu. Publiku privlače priče kandidata, a voditelj zajedno sa njima proživljava njihove tužne situacije i teške životne priče. Žika priča o brakovima, razvodima i kako je sve to preživljavao.
Jeste li zadovoljni ovom sezonom „Nikad nije kasno“?
-Jako lijepo ide ova sezona. Ja očekujem da održimo nivo svega do sada, svako od kandidata ima neku životnu priču koju nam donosi. Mislim da je to najbolji način da zadržimo publiku, ali i dobijemo neku novu. Evo, mogu da se pohvalim da smo već osam godina najgledanija emisija.
Često se desi da napravite šalu o kojoj se danima priča. Da li je to dio scenarija?
-Dešava se, ali to nije ciljana stvar, ja često i napravim šalu na svoj račun. Sve je to balans emocija i osjećanja, ali prvenstveno je bitno da zabavimo publiku.
Po čemu se izdvaja „Nikad nije kasno“ od ostalih emisija?
-Izdvaja je to što ima sociološki momenat, kandidati nisu poznati, pjevaju iz srca. Oni dolaze bez ambicije da naprave karijeru, izdvaja nas to što imamo tri generacije, kandidati dolaze sa djecom i roditeljima. Cilj emisije nije da takmičari od sebe naprave zvijezdu, nego da dođu i otpjevaju ono što vole i da se zabave.
Kako se pripremate za emisiju?
-Nema pripreme. Vrlo je jednostavno, ja sve radim spontano. Nema nekog posebnog scenarija. Slušam kandidate, njihove priče, onda tu dođe inspiracija. Njihove priče umiju da budu jako teške, bolne, ali poenta emisije da svi nakon suza izađemo raseterećni i da pokažemo kako su uprkos svim nedaćama došli na scenu u želji da pjevaju. Tu je i tajna zašto nas ljude toliko vole gledati. Svaku turobnu priču na kraju okrenemo na neku pozitivniju stranu. Ljudima pošaljemo poruku da nije sve izgubljeno.
Kako ide biznis sa vinom?
-Vrlo ozbiljno. To je moj sin Andrija pokrenuo. On je najškolovaniji što se toga tiče, master je enologije. Iako je mogao tim poslom da se bavi gdje poželi u svijetu, počevši od Kalifornije, preko Kanade, Pariza, ma svih destinacija, uspio sam da ga dovedem u Srbiju i sad radi ovdje. Od osam takmičenja na koja je naše vino išlo, toliko medalja je osvojio. I to pet zlatnih, dvije srebrne i jednu bronzanu. Kada je riječ o alkoholu, ja više ne pijem. Za mnoge stvari nikad nije kasno, da se ostvare želje prvenstveno i da popravimo sebe.
Jeste li zaljubljeni je pitanje koje vam novinari najčešće postavljaju?
-Ja sam sretan i zadovoljan, zaljubljen sam u sebe, to je ljubav da sve puca! Nemojte da se sekirate za mene, ja sam se već dva puta ženio. Nikad ne reci nikad, možda se desi i treća ženidba, ali nije mi hitno. Da li mogu ja da se osiguram od braka? Na primjer, da se više ne ženim. Da mi napravite neki ugovor i da se ja osiguram i, ako se oženim i budem imao neke posljedice, da me vi isplatite? Naravno, malo se šalim.
Često se rasplačete. Zbog čega?
-Plakao sam pet, šest puta. To se desilo kad osjetim energiju uz priču takmičara, cijeli taj životni put koji je neko prešao. Kad se desi simbioza publike, orkestra, kandidata, svih nas, dođe i do takvih emocija. Mislim da ništa to nije loše. Dešavalo mi se i kad gledaoce emisije negdje sretnem da kažu da je i njih pogodila neka emocija ili priča i da smo se u istom momentu rasplakali.
Kako ste preboljeli razvode?
-Oba puta sam ja odlučio da želim razvod. Nije bilo lako donijeti tu odluku, niti se ona donosi u afektu. Čovjek mora da se najprije bori da sačuva brak, ali kada vidi da ne može, treba presjeći. I potruditi se da šteta bude što manja. Kada sam prestao dobro da se osjećam u brakovima, izlazio sam iz njih. Ne bih želio da zvučim kao da se pravdam, ali tako je stvarno bilo najbolje za sve. Ako je za neku utjehu, sa obje bivše žene sam u super odnosima, sve smo prevazišli na civilizovan način. U razvodima ne treba tražiti krivca, već prihvatiti da postoje ljudi koji ili jesu ili nisu jedno za drugo.
Razgovarala: N.N.
