Ratne godine ostavile su dubok trag na Nedi Ukraden, koja je u Sarajevu izgubila sve što je godinama sticala.
Popularna pjevačica je neposredno pred izbijanje nemira u Bosni i Hercegovini otišla na turneju u Švedsku, a iako je situacija bila na ivici eskalacije, nije ni slutila da se više nikad neće vratiti u svoj dom. Na nju je sve to ostavilo dubok trag i nikada se nije pomirila što je zbog prevare tada postala beskućnik. Kako nam je ispričala, dok je bila u inostranstvu, u njen stan se uselila ugledna profesorica i tako joj je bukvalno otela sve što je tokom života stvarala.
– Ta žena je silom ušla u moj dom. Uz prijetnju oružjem uzela je od moje komšinice ključ i otela mi stan. Ja, kao stanovnik Sarajeva, koje je u međuvremenu okupirano, otišla sam da radim. Nije se moglo ući u grad, letovi su bili otkazani, tako da sam bukvalno bila zarobljena u Beogradu.
U kakvim ste odnosima bili s njom dok ste živjeli u Sarajevu?
– Tu ženu ne poznajem lično, ali znam ko je i odakle je. Samo sam čula da se uselila u moj stan, javile su mi komšije. Pretpostavljam da joj je neko rekao da uđe u moj stan, neko ko je znao da ja nisam u zemlji.
Da li ste uspjeli da uzmete svoje stvari koje ste ostavili u stanu?
– Nisam ništa uzela. Sve moje stvari uzela je ta profesorica i nikad ih više nisam vidjela.
Ipak, uspjeli ste da ga prodate.
– Jedva sam u tome uspjela poslije četiri godine, i to na daljinu. Prodala sam ga za četvrtinu cijene. To je bilo predivno mjesto za stanovanje, pravi dom. Puno mojih dragocenosti, nagrada, klavir, dječje stvari, fotografije u njemu su ostali. Zamislite, odete negjde da radite i više se ne vratite svojoj kući.
Šta se dogodilo sa televizijom Bravo, koja je bila pred otvaranjem kada je izbio rat? Da li su vam i nju oteli?
– Sa izbijanjem rata sve je palo u vodu. Imali smo prostorije u kojima je trebalo da televizija počne sa radom, ali je i to, kao i kafić na Ilidži opljačkano. Ukradena je i kompletna imovina mojih roditelja.
Kada ste prvi put nakon rata otišli u Sarajevo?
– Tek 2000. godine. Morala sam da pomognem majci da pokuša da povrati svoje. Stan mojih roditelja na Ilidži bio je potpuno uništen. Prvi odlazak mi je teško pao i neprijatno mi je da pričam o tome. Dolazim u grad u kome sam živjela 30 godina i nikoga ne poznajem, sve što sam imala je srušeno, opljačkano. Kako da se osjećam?
