Ipak, kako sama ističe, nakon ovog teškog životnog perioda promijenili su joj se pogledi na život i prijateljstva, budući da joj se mnoge kolege nisu ni javile, a očekivala je njihovu podršku.
-Ne znam zašto Rada Manojlović, sa kojom sam bila i više nego dobra, nije našla za shodno ni da me okrene. To je možda i razlog njene priče da smo na distanci. Stvarno joj nisam ništa loše uradila. Svaki put joj čestitam na pjesmi, uputim podršku – izjadala se Katarina.
-Kada sam bila u bolnici, niko osim mojih prijatelja, sestre i generalno porodice, nije mi dolazio u posjetu. Isto je osjetio i Darko Lazić. Žao mi je što progledamo tek kada smo u bolesti i zlu, ali to je surova realnost. Biću u korektnim odnosima sa svima, ali onima koji nisu bili tu za mene su moja vrata zauvijek zatvorena – istakla je Grujićeva, dodajući da su su joj se, ipak, pri ruci našle Edita Aradinović, Tamara Milutinović, Maya Berović, Aleksandra Prijović, Milica Todorović i Jelena Kostov, piše svet.rs.
-Od starijih kolega Ceca me je baš prijatno iznenadila. Ona je bila šokirana što sam u bolnici i pitala me je što je nisam zvala. Rekla je da bi da mi uvijek pomogla i pitala me je da li mi treba nešto. Čak i kada sam izašla iz bolnice, Ceca me je zvala da vidi kako sam. To ne mogu nikad da joj zaboravim, a ja sam je vidjela samo jednom. Jako me je dirnula i dužnik sam joj do kraja života – zaključila je pjevačica.
