Od kada ga je mašinerija „Zvezde Granda" uzela pod svoje, Faruk Duran teško može proći Vogošćom, u kojoj živi, ali i drugim mjestima u našoj zemlji, a da ne bude onih koji bi zastali sa njim, popričali nešo, popili kafu… I uzimanje kraće izjave od njega potrajalo je dugo zbog takvih koji su, prilazeći našem stolu, prekidali razgovor.
– Što se snimanja novih pjesama u posljenjih godinu i pol dana nisam ništa radio. Sve sam podredio „Zvezdama Granda" i mislim da nisam pogriješio što sam postao dio projekta. Istina, nisam prošao direktno u superfinale. No, drugog jula ove godine, u baražnoj emisiji, imat ću priliku da popravim propušteno te se u superfinalu pridružim svojim kolegama iz naše zemlje Ibri Bublinu, Fatmiru Sulejmaniju i Erminu Redžiću Bubiju.
Govorilo se da će iz tvog duela, žiri preferirati brata Rade Manojlović te tebe onemogućiuti da budeš superfinalista?
–To su sam komentari onih koji na svaki način žele baciti mrlju na ovo vrlo uspješno takmičenje. Da je uistinu bilo tako brat Rade Manojlović bi već bio superfinalista. No, nije. I on će se, zajedno sa mnom, u baražu boriti da bude tamo. Istina, oni koji ne prođu dalje često puštaju takve patke, priče o štelama, protežiranju, prikrivajući tako vlastite greške. Međutim, takvo nešto nisam osjetio. Sve ovo je bizins i teško da bi se organizator igrao sa njegovim rejtingom. Nije dovoljno samo dobro pjevati. Trebaš imati harizmu, nešto što uz dobru interpretciju ide i od nekoga uistinu stvara zvijezdu. Trudit ću se da budem superfinalista. No, ako to i ne budem za mene se svijet neće srušiti. Ovaj projekat je iz temelja promijenio moj život. Već sam ostvario dosta toga o čemu sam sanjao. Vrijeme pred nama pokazat će da ti snovi nisu bili prazne priče. Šteta što u BiH nema ovakvih projekata u okviru kojih mladi mogu dobiti šansu da široj javnosti pokažu šta uistinu znaju i mogu raditi. „Zvezde Granda" nemamo s čim uporediti u našoj zemlji, a one su postale brend u kojem rijeka bh. talenata pokazuje da je naša zemlja, uistinu, rasadnik kvalitetnih talenata.
