Mnoge je iznenadilo kada je Jelena Rozga progovorila o bolesti i problemima koje ima sa štitnom žlijezdom. Već deset godina ima tih problema, te svako jutro počinje s lijekovima.
Terapija
– To je hormonska terapija koju su mi propisali, a važno je da se stanje ne pogoršava. Mnogi su se iznenadili. Ja sam uvijek vesela i pozitivna osoba, i svi misle da ja ne mogu imati nikakav problem. To nije ništa stašno, ako držite pod kontrolom. Razboljela sam se od stresa koji donosi estrada. Koliko god se trudili da ostanete ravnodušni, u ovom poslu ne možete to biti. Postoje stvari koje vas izbace iz takta.
Još uvijek ni sama ne zna da li će se udati za Stjepana Hausera.
– Ma, više ne znam ni šta da kažem. Meni je ovako super, a i Stjepanu, tako da ne planiramo ništa. Doduše, imamo već imena za djecu. Luce je pravo dalmatinsko ime. Mala plava, s velikim plavim okicama, da bude lijepa na mene. Moj tata se zove Ante, skraćeno od Antonio, Tonči, a moj sin bi se zvao Toni. Fora mi je to. Sve sam isplanirala – dodaje ona.
Ništa na ovom svijetu, kaže, nije savršeno pa tako ni Stjepan nije savršen muškarac.
– Mi tražimo neko savršenstvo, ali treba tražiti to što je blizu vas i što vam život da. Meni je život dao sjajnog čovjeka, a to da li je on crnokos, plavokos, manje je važno. Ja sam to u djetinjstvu maštala da moj muškarac treba da bude smeđe kose, visok i plavih očiju, ali to postaje nevažno. O tome više ne smijem da pričam jer je Stjepan ljubomoran. Naravno, sve je to dobra šala. Stjepan nema razloga da bude ljubomoran. Ja mu ne dajem povoda za to.
Trudi se da ga ne zove baš tako često na svoje nastupe.
– On ima svoje obaveze, tako da je rijetko slobodan vikendima. Dopada mu se atmosfera i on uživa uz vesele pjesme. Ponese ga atmosfera, pa primjetim da u jednom trenutku i pleše. Naučio je sve tekstove mojih pjesama – ponosno će Rozga.
Kaže da nikada nije počela pjevati da bi dobila neku titulu tipa kraljice hrvatske estrade.
– Pjevala sam uvijek jer volim muziku, i to mi je bilo glavno. Dosta sam radila na sebi i sa svojim saradnicima se trudila da pjesme budu pravljene po ukusu publike, tako da imponuje činjenica da se ljudima to dopada, da vas vole. Sve dok je tako ja ću pjevati.
Nikada, ama baš nikada, ne odgovaraa kolegama na provokacije. Bavi se sobom i svojom karijerom.
Odgojena sam
– Nema potrebe da se bavim šta rade drugi, i mene teško da će isprovocirati. Nikome ne želim da odgovaram jer nisam tako odogojena.
I za kraj kaže da najviše novca troši na cipele.
– Mi smo žene takve, volimo da kupujemo i uvijek se žalimo da nemamo ništa da obučemo!
