Imaš pravo na pet pitanja, a ti vidi šta ćeš – ovako nam se obratila Vesna Zmijanac nakon pitanja da li je raspoložena za intervju. Naravno, sve to je rečeno kroz smijeh, jer Vesna ipak pripada staroj gardi pjevača koja zna kako da se ophodi i ponaša u javnosti, a posebno kada su u pitanju mediji.
Sito i rešeto
Razgovor smo vodili na samom kraju 2015.godine pa nas je interesovalao kako bi je ona opisala?
– Meni je ta godina bila najradnija. Ni sama ne znam kako i niti zašto, ali sam se naradila kao nikada do sada. Bio je tu i taj “Pinkov” festival gdje sam pobjedila, tu je i moja kćerka Nikolija oko koje sam jako angažovana, pa bila su tu nonstop neka snimanja, te žiri, te emisije, vikendom nastupam. Na meni se u stvari ništa ne primjeti od svih tih poslova, imam osjećaj da idem unazad, a ne naprijed. Kao da idem u mladost, a ne u starost.
Iz te Vaše stare garde veoma malo ima njih koji su još aktivni?
– Pjevam već 43 godine, a ima nas još jako malo, možete na prste da ih nabrojite koji su još aktivni i pjevaju. Za vrijeme stare Jugoslavije, u ta neka stara dobra vremena stvoreno je nekoliko istinskih imena i velikih zvijezda, koji su opet obilježili maltene jedno stoljeće, ali sa tim što se takva imena poput mene Lepe Brene, Šemse Suljaković i da ne nabrajam više se u jednoj Grčkoj, Španiji, Turskoj… gledaju kao malo vode na dlanu, čuvaju i paze, a mi se još uvijek borimo, osipamo se polako, a da države imaju prave zakone mi bismo mogli danas da živimo samo od naših tantijema na osnovu uspjeha kojeg smo davno postigli.
Vaša kćerka Nikolija je također krenula vašim stopama, da li ste bili na nekom od njenih nastupa?
– Nisam, niti mi ona da da dođem. Ja sam joj dala amanet da počne da pjeva, ali sam imala samo jedan uslov za to, a to je da završi fakultet. Potajno sam se nadala da će poslije završenog fakulteta škola učiniti svoje, jer ona je ipak intelektualac koja govori pet jezika, međutim ona se rodila na bini te tu nema puno matematike. Iver ne pada daleko od klade. Ipak, moram da kažem da voli to što radi i vrlo je uspješna u tome. Ja se mnogo ne razumijem u tu njenu muziku, ali vidim da to prolazi, što mi opet govori da ja mogu malo da odmorim i ohladim.
Da li u životu Vesne Zmijanac ima neka nova ljubav i da li ste spremni za nju?
– Nema, a da li sam spremna ne znam ni sama. Tu u stvari i nema nekog spremanja, ljubav se desi ili se ne desi. Ima tu i tamo po onoj narodnoj, odi mi dođi mi, ali baš to treba da bude neko ko će zaokupiti sva moja čula pa da Vesna Zmijanac kaže: e to je to, za tu ljubav se gine. Ali, daleko je to od toga.
Da malo prokomentarišete emisiju „Nikad nije kasno” u kojoj ste član žirija na TV Grand?
– To je jedna sjajna emisija, gdje je pjevanje i sviranje uživo. Ja sam prošla kroz sito i rešeto, sve to znam, ja sam mislim jedina koja u tom žiriju uživa. Imam osjećaj kada se snimaju te emisije kao da sam došla u jedan dobar, dobar lokal i slušam jako dobre pjevače. To su ustvari ljudi koji su završili sve u životu, nemaju ni jedan problem više, i svi oni sjajno pjevaju. Iz raznih razloga nisu postali velika imena sa tako dobrim glasovima. I to je ustvari zanimljivo. Sve u svemu ja se tu jako lijepo zabavljam i ta me emisija vraća u neke ljepše dane, tako da nije slučajno sto smo najgledniji u regionu. Svi koji su nastupali su već popularni, a njima ustvari popularnost nije najbitnija.
U Grandu ste, čija vlasnica je Lepa Brena, nekada ste bile velike rivalke, a danas uspješno sarađujete?
– Prvo Brena i ja smo dobre drugarice, Brena je nešto potpuno drugo u odnosu na mene. Ona je imala drugi pravac, bila je šoumen, bavila se i drugim stvarima, a ja sam bila samo klasična pjevačica. Ja ne bih rekla da smo jedna drugoj bile konkurancija, prije bih rekla da smo jedna drugoj bile vjetar u leđa. Nije bilo ni prilike da jedna drugoj podmećemo noge u poslu jer smo imale različite puteve, a na kraju bez dobre konkurencije nema ni dobrog posla i uspjeha.
Vesna i rijaliti šou?
– Evo prošlo je toliko godina od prvog rijalitija, a mene ne vidjeste tamo, a i nećete nikada. Prosto ne mogu da vjerujem da je došlo do toga da više nema ni obraza ni savjesti kod ljudi, već da su svi spremni učiniti bilo šta samo da bi se došlo do jebenih para. To sve je užasno, strašno i ja to osuđujem.
Pisalo se o tome kako histerišete na snimanjima TV emisija?
– Ne, ne histerišem, ali recimo ne može da kasni na snimanje niko, osim toga treba da se ima poštovanja prema nekom ko ima godina koliko ih ja imam i ko je na estradi onoliko koliko sam ja. Ne mogu da čekam cijeli dan i da idem na snimanje u tri sata ujutro. A, novinari čekaju na vratima u pet ujutro i ja dok sve njih ispoštujem onda nisam nizašta. I onda pišu Vesna histeriše. Evo što sad ne histerisšem tebi, već sasvim normalno i opušteno razgovaramo. Niko ne pita da li imam snage za sve to, sva ta snimanja, intervjue… Rada Manojlović, Milica jedna i druga, one to mogu, ja ne mogu. Da li je potrebno da kao Madonna vodim obezbjeđenje sa sobom, ali ja sam korektna i želim sve i svakog da ispoštujem.
Interesantno je opet da svi pjevači starije generacije ispoštuju svakog novinara, dok se ovi mlađi umišljaju da su već velika imena pa bježe od intervjua?
Drži me glas
– A de ti meni reci šta to novinari imaju nesšto veliko da pitaju tu djecu. Mi stariji smo vam interesantniji pa nas i jurite, a iz razloga što smo vam svi mi lutajuća enciklopedija koja ima šta da ispriča.
Ima li Vesna Zmijanac nekih želja u životu?
– Nemam nikakvih želja, jer sam već sve svoje želje ispunila. Ostalo mi je još samo da čuvam zdravlje i pamet, te da me drži i čuva glas. Jedino da me glas drži jer bez glasa ne mogu, odnosno bez pjesme.
Vesna Zmijanac i Zorica Brunclik?
– Ma, šta da ti kažem o Zorki. Zorka je sjajan pjevač i volim njene pjesme. Nismo se nešto posebno družile iz raznoraznih razloga, ali bila sam joj gost i u Beogradu i u Sarajevu, prije svega što volim njene pjesme i što je dobar pjevač. Na estradi nema nešto pretjerano kućnih druženja između pjevača. Dovoljno je što se viđamo po nastupima, hotelima, u avionima, e još bi trebalo kući da mi dolaze.
