Ma, kakav intervju?! Već deset godina nikom nisam dao intervju, pa zašto bih i tebi?! Svakako svi pišu da sam alkoholičar, narkoman, da imam leukemiju… Evo, daj mi 10.000 eura pa ću ti dati intervju, ali da me pitaš samo ono što ti ja kažem – ovim riječima je potpisnika ovih redova dočekao Sinan Sakić u švicarskom gradu Lucernu kada su ga zamolili za intervju.
Pomalo nezdravog izgleda, da li od umora, pjevanja i stalnih putovanja ili od nečeg drugog, ovaj još uvijek popularni i izuzetno traženi pjevač ipak je na kraju pristao da razgovara za “Express”.
Zbog čega ne želite da dajete intervjue?
– Pa, svi me nešto pljuju, ružno pišu o meni, a nikome ništa nažao nisam učinio. Ako pijem, pijem svoje, šta nekog briga šta radi Sinan! Mnogi hoće da me sklone, da me unište, a zbog čega ne znam. Žele na neki vulgaran način da me sklone sa puta, a ja sam čovjek koji sve ima, koji je dosta toga postigao u životu, tako da me intervjui ne interesuju, a preko njih ne želim bilo kome da se pravdam. Evo, zašto ti hoćeš intervju, da ti kažem da li sam bio uhapšen, šta imam da se pravdam. Evo piši da jesam. Zašto baš mene svi ganjaju, zašto nisu uzeli nekog drugog pjevača, nekog sudiju, advokata, političara…
Od početka karijere bili ste na nekin način osporavani?
– Kao Sinan nisam nikad bio osporavan, ali jeste “Južni vetar”. Tek kada je objavljen album „Reci sve želje” počelo se kao nešto lijepo pisati jer smo donijeli neku novinu u sve to, u narodnoj muzici. Tek kada sam postao popularan, krenuli su da pišu da sam notorni pijanac, a predsjednici država se olešavaju u alkoholu i orgijama, ali o njima niko ništa ne piše. Pusti mene na miru. Popijem samo dvije-tri čaše viskija pred početak koncerta i odradim svoje.
Nedavo se pisalo da je jedan od Vaših sinova, Alen imao saobracajnu nesreću?
– Svaki dan se dogodi na desetine takvih udesa, ali se ne piše o tome. A, ovaj put je to sin Sinana Sakića, pa hajde eto mesa da režemo. Pa, šta ako je imao?! Hvala Bogu živ je i zdrav. On je bio u jednom studiju sa jednim reperom nešto snimao, kaže mi da je popio samo jednu rakijicu, dakle nije bio pijan, ali desi se. Nek je on meni i mojoj Sabini živ, a vi novinari pišite šta hožete. Vi stalno, Sinan imao leukemiju, pa ima ljubavnicu, pa Sabina ovako, nako…
Ali, ja Vas sada o tome nisam pitao, to ste već rekli?
– Aha, a šta si me pitao?
Nije bitno… Da li ste se umorili od ovog posla?
– Umorio sam se od novinara i vaših pitanja i pisanja. Eto rekao sam neću da dajem intervjue, uh kako me ti zeznu. Nikada u životu nisam pogriješio. Pomognem kome mogu, a kome ne mogu šutim. Poslije toliko godina, šta hoćete više od mene.
Da li ste svih ovih godina bili uzoran suprug i otac?
– Naravno da jesam i ženi i sinovima, a danas i unucima. Svi me vole, pa ja ih hranim, a unuci me obožavaju, imam ih petero. Dijete sam koje je odraslo na ulici, bio sam lud i ja sad lud, kažem ti ovako iskreno.
Da li to znači da Vas je ulica odgojila?
– Jeste. Nisam imao nista u životu, ama baš ništa. Ali, Bog mi je dao glas i tako me krenulo.
Kako gledate na današnji kvalitet pjevača?
– Ne bih želio o tome da pričam ili da to komentarišem. Od ovih mlađih ima dosta dobre djece koja dobro pjevaju. Ko će od njih biti gore, a ko dole… neka to odluče oni koji su ih i doveli. Šta imam s njima da se zamaram.
Da li bi ste Vasim unucima poželji da se bave pjesmom?
– Ne Bože sačuvaj… nikada! Užasna je laž da je estrada nešto fino, dobro i zanimljivo. Jeste možda na početku, ali kasnije je sve to foliranje jedno drugog. Moj otac je bio kvalitetan i uspješen muzičar, a meni nikada nije dao da priđem mikrofonu. Htio je da završim zanat za elektrovarioca. Ja sam to završio, dao mu diplomu i onda sam otišao. Od tog posla sam dobivao konjuktivitis. Šta ima da varim, ko može neka radi. Ali i danas patim za klavirom, da sviram i budem na tu stranu umjetnik.
S kim sve ima kontakt iz nekadašnjeg “Južnog vetra”?
– Samo je Šemsa ta koju poštujem i volim. Malo Kemala, dobra je i on, ali ono dvoje, Mileta Kitića i Draganu Mirković ne želim ni da vidim! Šta se Dragana hvali televizijom?! Svi mi dobro znamo pozadinu svega toga. Svi idu kod nje da pjevaju. Ulizuju joj se, ali ja Sinan nikada! Evo ide i Šemsa prva, ali ja je ne volim manje zbog toga. A, o Kitiću… ma šta će on, a bolje da šutim i ništa ne kažem, a mogao bih dosta toga, da se ljudi za glavu hvataju.
I za kraj još jedno pitanje… da li ste alkoholičar, narkoman i da li imate leukemiju?
– Vidi me, pogledaj me dobro… Živ, zdrav, pucam od snage. Ubijam na sceni glasom. Volio bih kada bi naišao na nekog poštenog novinara pa da me prati 24 sata, pa da se uvjeri ko je Sinan Sakić. Ma, sve su to laži.
Moja Sabina me štiti od zlih ljudi
Šta Vam Sabina znači u životu?
– Ona je moj Bog. Poželio bih svakom u životu da ima takvu ženu kao ja. Ona me štiti od sila zla i svih onih koji me ne vole i žele da me povrijede.
Privatno ne slušam narodnjake
Da li privatno izlazite u kafane?
– Vrlo rijetko. Ako izađem to je možda jednom mjesečno. Radim kao dragstor. Uvijek sam na putu, a kada dođem kući, onda hoću svoj mir. Ako izađem onda to bude preko dana, a ne navečer. Navečer se sviraju narodnjaci, a ja slušam drugu vrstu muzike. Narodnjake uopće ne slušam, niti ih volim.
