U prvoj ispovijesti za medije folkerov nasljednik kaže da sebi ne može da oprosti što je Sabini dozvolio da oca, koji je bio u teškom stanju, izvede iz bolnice. Rašid, koji je osamnaest godina proveo u zatvoru zbog ubistva, kaže da je platio za svoje greške i da jedino što traži od maćehe jeste stan od 90 kvadrata u Loznici koji mu je otac namijenio za života.
– Moju bol i patnju niko ne može da razumije. Platio sam za svoje greške, a sada proživljavam pakao zbog maćehe, koju samo novac zanima. Živim u stanu od 40 kvadrata, a otac mi je rekao da će mi ostaviti nekretninu od 90 da bih u njoj mogao da zasnujem porodicu. Međutim, Sabina se pravi luda i od tog stana je napravila atelje. Bolje slika onaj Kristijan Golubović linijarom od nje!
Šta te je najviše zaboljelo?
– To što sam dozvolio da oca izvede iz bolnice. Tako ga je maltene ubila. On je bio u teškom stanju, a Sabina se pravila pametnija od svih ljekara. Najprije ga je izvukla iz državne institucije i odvela na privatnu kliniku, pa joj je tamo bilo skupo i vratila ga kući, gdje je i umro. Nije imao njegu i pažnju kao u državnoj bolnici. Ovo je odvratno što pričam, ali je to živa istina.
Da li to znači da su problemi u vašoj porodici nastali zbog novca?
– Nažalost! Maćeha mi nikad nije mislila dobro. Kao dijete me je tukla. Nikad se nisam osjećao dobro u njenom okruženju. Razumijem da ona hoće da obezbijedi sinove iz prvog braka, kao i dijete svoje sestre. Nemam ništa protiv toga, ali ne treba da ugrožava djecu mog oca. Nisam ja kriv što njeno mlađe dijete otac nije priznao. Ušla je u rat sa mnom zbog jednog stana. Govori kako se moj otac prevrće u grobu zbog mene, a zapravo je zbog nje. Pljuje me na sve strane, toliko da od sramote u grad ne mogu da izađem. Želim da ljudi znaju pravu istinu, a ne da me gledaju kao monstruma.
Ali, nisi ni ti cvjećka.
– Tačno. Ja sam pravio greške i za to sam debelo platio. Sinanove kolege znaju koliko je noći moj otac proplakao zbog mene. Živio sam životom koji nije u redu. Nikada nisam za sebe rekao da sam zlato i hvalio se, niti tražim da me drugi žale. Da li ja imam pravo na normalan život? Na novi početak? Moj otac bi to želio i zato Sabini neću da dozvolim to što je naumila.
Zbog čega Sinan nije dolazio u zatvor da te obilazi?
– Moj otac je bio jako emotivan i slab na mene. Bilo mu je jako teško da me gleda u takvom okruženju. Vjerujte da mi se duša cijepa zbog toga. Jednom prilikom je došao, bio je pripit jer jedino je tako mogao da podnese to što mu je sin iza rešetaka. Ali, plašio se da ga novinari ne uslikaju, da ga ne zovu i ne otvaraju ranu na duši. Smetalo mu je i to što su ga stražari pretresali.
Spekuliše se da si tukao Sinanovu majku i sestru jer su odbile da ti daju 2.000 dinara, te da si i polusestri Đulkici slomio dva rebra, i to odmah poslije njenog porođaja!
– Ko normalan može da povjeruje u takve stvari. Sestru nikada nisam pipnuo, a kamoli udario. Đulkica i njen muž bili su u zatvoru, a ona je našla da morališe. Očevu majku je otjerala sa sahrane. Sve te priče servira Sabina. Provocira me preko poruka, da bih se upecao, kako bi me prijavila policiji. Nisam glup, taj film neće da gleda.
Da li je tačno da si ukrao sef iz kuće?
– To je Đulkica uradila, a ne ja. Uzela je to i pobjegla kod muža u Grčku. Ona je zla, a ja sam dežurni krivac za sve. Eto kakvi su to ljudi. Najlakše je mene okriviti za sve, jer ja sam bio u zatvoru, pa onda sam za sve kriv. Zaprepastili biste se kada biste zaista znali kakva je Sabina, kao i moja sestra i svi oni koji su spremni na sve zbog novca.
(kurir)
