Branko Đurić Đuro “uzdrmao” je Sarajevo čim je najavljena predstava “Đurologija”. Ulaznice su rasprodate za pola sata, a onda su zakazane još četiri dodatne predstave. Na scenu Bosanskog kulturnog centra izlašao je 6. februara sa svojim novim projektom, a kaže da ima tremu veću nego ikada ranije. O novoj predstavi, planovima, djeci, karijeri, ali i o tome kako gleda na okupljanje Top liste Nadrealista, glumac je odgovarao sasvim iskreno.
Jasan stav
Jeste li očekivali ovakav uspjeh „Đurologije” i veliko interesovanje publike?
– Svi mi radimo da zainteresujemo publiku i godi ako to naiđe na veliko zanimanje. “Đurologija” je mala stend up komična predstava, u kojoj ja izađem na scenu i pričam. Neke su priče izmišljene, neke sam doživio, uglavnom, ja se dobro zabavim u ta dva sata, a i publika. Iznenadio sam se da su ulaznice u Sarajevu nestale za pola sata i da smo morali zakazivati nova izvođenja, jer sam mislio da je dovoljno da uradimo jednu. Koliko čujem morat ćemo i da ponavljamo jer se ulaznice još uvijek traže, a ja više nemam ni jednu da poklonim prijateljima.
Koliko vam je važno da je baš u rodnom gradu veliko zanimanje publike?
– Aposlutno mi je bitno šta će reći u Sarajevu. Nekako znam da su u publici koje znam i koji me poznaju. Spreman sam da mi poslije predstave kažu” joj Đuđi, ono ti je baš bilo super ili nije valjalo ništa”. Sve sam naučio u Sarajevu, tako da je tu uvijek veća odgovornost nego bilo gdje drugo. Svaku publiku cijenim, ali publika u Sarajevu je jako specifična. Ne možeš da se provučeš ako to ne valja.
Da li je danas najteže nasmijati ljude?
– Uvijek je to bilo teško, a u ovim vremenima u kojima nema ništa, smiješno je još teže. Zato mi je napor bio duplo veći da ovu predstavu osmislim kao nešto što će ljude da zabavi i da bar na trenutak pobjegnu od svakodnevnice. To mi je uspjelo, ako izađu nasmijani, a izašlo je dosta barem do sada, onda smo postigli cilj.
Vi ste producent, muzičar, glumac, reditelj… Šta vam je najdraže da radite?
– Kao da pitate majku koje ti je dijete najdraže, e to je jako teško. Sve to volim i sve mi je nekako podjedanko drago. Bio sam odlučan da se više neću nikada vratiti glumi, a onda se pojavio Danis Tanović i film „Ničija zemlja”. To sam morao da odigram i Danis je zaslužan što ponovo glumim. Hvala mu jer mi je dao neku energiju koja je bila nestala. Kada sam na sceni sa „Bombaj štampom” to je opet neka druga vrsta priče.
Dugi niz godina se priča o okupljanju „Top liste Nadrealista”. Kakvo je vaše mišljenje?
– Godinama je to neka tema koja se potencira svako malo. Konkretno, ovih dana zbog dokumentarnog filma „Bilo jednom u Sarajevu”. Moj stav je jasan. Okupljanje Nadrealista bi bilo kao podgrijavanje hladnog jela. Svi smo u nekim drugim projektima i imamo sasvim drugačije planove, tako da ne vidim nikakav smisao da se okupljamo ponovo. Moja ideja je bila da snimamo film, ali to je skupa igračka.
Da li bi vi bojkotovali okupljanje, ako bi toga došlo?
– Pa, to je teško pitanje i nisam ja inicijator. Neke članove Nadrealista nisam vidio više od dvadeset godina, tako da ne znam uopšte šta ljudi rade, čime se bave. Siguran sam da je svako od njih u nekom drugom filmu.
Nedavno ste kazali da niste prepoznali Neleta Karajlića. Zašto?
– Nele Karajlić koga ja znam nije nikada svirao narodnu muziku, to sam rekao. Bio sam u žiriju emisije „Tvoje lice zvuči poznato”, a glumac Nenad Okanović je dobio zadatak da imitira Neleta i pjevao je neki narodnjak, nešto od ovoga što je on radio prije nekoliko godina. Tako da zaista tog Neleta koji “praši” narodnjake uopšte ne poznajem.
Kada ste posljednji put kontaktirali sa Neletom?
– Jako davno. Mi se uglavnom čujemo ako saznamo da je neko u porodici imao smrtni slučaj i to je sve, tako da zaista ne znam šta se dešava niti šta ko planira i radi.
Pisao je o vama u knjizi „Fajront u Sarajevu”. Jeste li čitali knjigu?
– Nisam, ali čuo sam. To je njegova biografija, tako da sam upućen da je pisao o tome kako su nastajali Nadrealisti i da me spominje u tom kontekstu.
Niste nikada bili skloni skandalima i aferama. Kako vam polazi da se sklonite od toga?
– Nije to teško, ako se malo potrudite. Nisam ljubitelj žute štampe, niti toga da po svaku cijenu moram da budem po medijima. Nekada mi smeta ako me ljudi prepoznaju.
Zala pjeva
Vaša kćerka Zala pjeva i planira da studira glumu. Hoćete li je podržati?
– Uvijek kažem jedini teži posao od glumca je posao glumice. Zala pjeva, ima svoj bend, ima već dva snimljena singla koja su postigla veliki uspjeh u Sloveniji, a planira da studira glumu u Londonu. To je sama odabrala i nisam uspio da je nagovorim da se bavi nekim drugim stvarima. Sin Filip studira fotografiju, a Ela je još mala, tako da ne znam šta će ona da odabere. Supruga i ja smo tu da ih podržimo, kao i svaki roditelji tu smo da im pomognemo koliko možemo.
U kući nema priče o poslu
Postoji li recept za sretan brak?
– Ne. Ja sam suprugu Tanju osvojio humorom. Upoznali smo se u pozorištu i tri godine proveli zajedno prije braka. Ona je donijela sendvič na probu predstave, počeli smo razgovor i nešto kasnije se desila i ljubav. Razumijemo se jer se bavimo istim poslom, ali u kući nema priče o poslu, tako da nam i to pomaže.
Toniju sam se izvinio
Dosta se pisalo o sukobu sa Tonijem Cetinskim jer ste ga nazavli „WC pjevačem”. Da li je to završeno?
– Ja sam uputio izvinjenje Toniju i to smo završili džentlmenski. Nisam znao da će to izazvati tako negativne reakcije kod njega i da može da ga naljuti jedna obična šala.
