Edo Maajka započeo je prije tri godine miran prodoični život u Tel Avivu, ali nedavni početak sukoba između Palestine i Izraela su bili jasan signal da mora napustiti svoj dom. Supruga Lilah i kćerke Mae i Yasemin su s njim došle u Zagreb, a Edo koji je 1992. godine napustio rodno Brčko ponovo je bio izbjeglica. Uslijedilo je i obraćanje putem Fejsbuka, nakon žestokih kritika na račun toga da je promijenio religiju, a prijatelji su ga podržali.
Strašne uvrede
Kako su izgledali dani u Tel Avivu?
– Iskreno, meni to ništa nije nepoznato. Ja sam kao dijete već to doživio. Kad je počeo rat u Bosni imao sam 14 godina, tako da su se sve slike vratile ponovo. Bilo je užasno i nisam želio da čekam da se desi nešto loše. Dogovorili smo se u roku pola sata da se pakujemo te odselimo za Zagreb. Morao sam se skloniti na sigurno jer je postalo jezivo slušati zvukove sirena, gledati ratna razaranja i toliku mržnju. Imam prijatelje među Izraelcima i Palestincima i kao neko ko je već preživio rat jasno je da to ne donosi ništa dobro.
Oglasilil ste se putem Fejsbuka na račun kritika koje su stigle, a pisalo se da ste promijenili i vjeru.
– Tu sam sve rekao jer nisam mogao da trpim uvrede. To mi je bilo patetično da mi drže govore neki ljudi koji se kriju iza nekih društvenih mreža i da sve znaju o meni. Prijatelji me nisu iznevjerili. Morao sam se skloniti na sigurno. U cijeloj priči mi je najbitnije da su mi prijatelji i dalje ostali iskreni i pravi i da me nisu iznevjerili. Ljudi na društvenim mrežama daju sebi puno pravo da se bave svačijim životom, pa sam tako i ja bio žrtva. Oglasio sam da bih sve to zaustavio i da ljudi vide da sam ostao normalnog stava.
Tebe inače nema na društvenim mrežema. Ko ti je rekao o čemu se piše?
– Nema, jer je mene strah toga da svako na Fejsbuku u svakom trenutku zna gdje si. Tu sam prekinuo sve veze s društvenom mrežama i pogasio ih. Javili su mi iz „FM Jama” koji održavaju moju zvaničnu stranicu gdje se vide datumi nastupa, da se piše sve i svašta, tako da sam pročitao neke strašne uvrede i morao da reagujem.
Hoće li Zagreb biti sada vaša nova adresa?
– Ne znam, zaista. Sve zavisi od situacije. Ne želim da ništa pričam napamet i da ispada sve na brzinu. Ako rat stane onda znam gdje mi je kuća. Ja sam čovjek koji je često mijenjao adrese, tako da sam navikao da mi sav život stane u torbe. Nisam čovjek koji voli praviti neke dugoročne planove, a s druge strane, sada moram razmišljati i o djeci. Ipak, nismo više bitni samo Lilah i ja, nego i njih dvoje i njihov život. Danas one odlučuju.
Imaš dosta tetovaža. Šta ti one označavaju?
– Svaka ima posebnu priču i svaka nešto znači. Ja to ne radim napamet, a ako kažem šta znače raja će da pođoni i da uradi iste tetovaže iz istih razloga. Jedna nana mi je nedavno prišla u Brčkom i kaže mi sine dobro ti stoje tetovaže, baš izgledaš k'o da si neki muzičar (smijeh).
Koliko ti je teška, a koliko lagana uloga oca?
– Mae je u pubertetu, tako da sam ja kao stariji brat. Nastojim da djetetu od šesnaest godina objasnim neke stvari, a njoj je super da kaže kako je mamin muž hiphoper. Onda me vodila na roditeljske sastanke, pa su se oni čudili da sam tako liberalan (smijeh). Yasemin je mala i prava je maza u porodici. Svi smo oko nje. Čim dođemo u Brčko familija je nosa, pjeva uspavanke. Super je osjećaj! I ja sam se nekako razmazio i postao kao neki klinac. Kad si po čitav dana s malim djetetom, to vas nekako brzo snađe.
Planiraš li neke nove albume, jer nisi ništa izdao od albuma „Štrajk mozga”?
– To sve zavisi od inspiracije. Ne mogu da se prisilim da radim i kažem, evo sad ću da napišem hit. To mi nije nikada išlo. Bio sam i u školi tako lijen pa sam radio sve nekako sporo. Pisao sam o stvarima koje su nam se dešavale, nemam više želje da pišem pjesme koje kritikuju stanje, politiku, političare, tako da sam sad u fazi da pišem ljubavne pjesme, baš kao Tonči Huljić (smijeh). Šalu na stranu, stariji sam i zreliji tako da drugačije razmišljam.
Pametan stih
Da možeš nešto da promijeniš, šta bi promijenio?
– Puno toga. Prije svega sebe. Neke stvari bih uradio drugačije, prema nekim ljudima bi se ponašao drugačije i trudio se da im ne vjerujem. Mnogi su me razočarali svojim lažima i uništili mi povjerenje u ljude. Promijenio bih to da se ne nerviram za svaku sitnicu, jedino što nikada ne bih mjenjao su stihovi pjesama. Svaki stoji za sebe, i za svaki mogu da kažem da je iskreno i pametno napisan. To su neke stvari na koje sam ponosan i drago mi je da su ljudi prepoznali tu emociju koju sam prenosio i danas prenosim na koncertima.
Vidim da je Rozga “na tronu”
Kako ti danas izgleda estrada?
– Ma, ja nisam nikad bio dio te estrade. Trudio sam se da se maknem. Sve je nekako ostalo isto. Kod nas kao da vrijeme stoji i ništa se ne pomjera. Vidim jedino da je je Jelena Rozga na tronu.
