– Probudim se, popijem kafu i onda polako odem do svoje pumpe i motela. Obavezno pročitam dnevnu štampu i onda vrijeme provodim sa svojom porodicom. Sad iščekujem beogradski koncert kojem se radujem. Iskeno da vam kažem, nema potrebe za dodatnom vježbom jer to je moj teren. Repertoar je spreman, ja sam i više nego uzbuđen i jedva čekam susret s publikom- rekao je Bešlić koji spreman za solistički koncert koji će 8. maja održati u Sava centru..
Da se vratimo na vaše detinjstvo. Po čemu danas pamtite taj period?
– Uh to je bilo pre 60 godina. Drugo je to vreme bilo. Siromašnije nego danas, ali srećnije se živelo. Zadovoljni smo bili sitnicama. Sećam se da me je jedna čokolada obradovala. Tada nije bilo da je neko bogat ili siromašan, svi smo bili jednaki.
Jeste li vi kopali njive i čuvali stoku?
– Radio sam sve poslove. Imali smo krave za potrebe kuće. Sa zadovoljstvom i merakom se to radilo.
Kada ste bili najsrećniji?
– Imao sam dosta lijepih trenutaka u životu. Moja ljubav iz detinjstva je muzika i u njoj sam uspio. Najsretniji sam bio kad sam se oženio, dobio sina i sad unuke. Nesretan sam bio samo za vrijeme rata. Pet godina života mi je skratilo to vrijeme.
Ipak, saobraćajna nesreća iz koje ste ostali hendikepirani vam je na neki način promenila život.
– Svaki dan prolazim pored mjesta gdje sam doživio nesreću. Stalno pomislim da li je tada nešto moglo da se promijeni. Imam posljedice što ne vidim na oko, ali ostalo sam sanirao. Vrijeme brzo prolazi, stižu me godine, refleksi zatuplju. Volio bih da se to nije desilo, a možda je to i dobro jer otada sam prestao da pušim i to je vrlo bitno za moju karijeru. Kad su me odvezli u bolnicu i stavili me u vještačku komu, dobio sam vodu u plućima. Imao sam loš imunitet. Nastala je borba za moj život. Izgubio sam jedno oko, ali sam dobio pluća kad su mi izbacili svu tu vodu.
Pređimo na vedrije teme. Da li ste nekad bili zaljubljeni u kolegicu?
– Nemam komentar na to. Ja imam fino ponašanje, kulturu, za mene su govorili da sam simpatičan ali da nisam lijep.
Sa kojim kolegama se često provodite?
– Sa Harisom Džinovićem sam bio na raznim sjediljkama. Njega treba samo navući da zapjeva. Težak je da počne, zato sam ja tu. Volim da sjedim sa Šabanom Šaulićem on mnogo lijepo maestralno i magično pjeva. Zatim sa Marinkom Rokvićem, Miroslavom Ilićem sa Zoranom Kalezićem. To su ljudi sa kojima sam najbliži. Takođe, Čola i naravno i Željko Joksimović.
