Publiku ali i srca mnogih dama Daniel Kajmakoski osvojio je pojavljivanjem u „X faktoru”,a onda je trijumfovao i pokazao da ne treba prestati sanjati. Život u Austriji i rad na građevini je bila priča koja se pričala od samog početka ovog takmičenja, a nakon napornog rada Daniel je shvatio da je muzika njegov izbor. Uzeo je godišnji, stigao na audiciju, pokazao svoj raskošni muzički talenat, a danas snima svoj prvi album.
“Skoplje-Beograd” je novi hti i duet sa Željkom Joksimovićem koji se vrati ovih dana, a o tome koliko mu se promijenio život, šta mu je donijela popularnost, zašto je maštao o tome da postane mladi tata i kakvi su mu planovi za budućnost, pričao je za naš magazin.
– Sada je sve drugačije i nemam vremena kao ranije da puno razmišljam. Putovanja, nastupi, obaveze, snimanja… Radim i novi album. Ide sve korak po korak tako da sam zadovljan svime što se dešava oko mene. Jednostavno, morao sam nešto da promjenim u životu.
Kako si zadovljan pjesmom „Skolje-Beograd”?
– To je prava pesma za ljeto! Željko i ja nismo samo bili saradnici tokom „X Factora” nego smo se i sprijateljili. On mi je bio velika podrška, davao mi je motivaciju, dobre savjete… Čim sam čuo da je dobio sina nazvao sam ga da mu čestitam. I dalje se družimo.
Prije „X Factora”nisi pjevao pune tri godine. Zbog čega si krio talenat?
– Nisam ga krio već nije bilo prilike da ga pokažem. Moji roditelji, brat i ja doselili smo u Beč i morali da radimo sve i svašta da bi preživjeli. Radio sam na građevini, a onda su me nagovorili da idem na audiciju. Moralo je nešto da se promjeni i da me pokrene i to se desilo iznenada. Brat je svirao harmoniku i on je zaslužan što sam zavolio muziku, tako da sam čitav život bio okružen instrumentima, muzikom i čekao svoju priliku i da se nešto desi.
Šta si prvo promjenio u životu?
– Od kad znam za sebe želja mi je bila da budem pjevač. Imao sam 17 godina kada sam napisao pjesmu „Više se ne vraćaš” Karolini Gočevoj, ali nisu me ljudi odbro prihvatili. Bio sam jako razočaran i ljut i onda sam se prihvatio drugih poslova samo da bi zaboravio da nisam uspio. Mislio sam u jednom momentu da odustanem i da dignem ruke od svega. Ništa u žvotu ne možeš da uradiš na silu, i tu sam izvukao pouku.
Jesi li bio razočaran i time što ti se bližila 30-ta, a očekivanih rezulata kada je muzika u pitanju nije bilo?
– Jesam, ali mislim da godine nisu važne. Može sreća da se desi i ako ste mladi, a može i nakon tridesete. Svako ima svoje vrijeme.
Koliko te promjenila popularnost?
– Meni to nije važno. Važnije mi je da budem dobar pjevač, nego da budem popularan. Ponekad me iznervira nešto što se pojavi u novinama o meni ,a što nije istina, ali idem dalje i ne razmišljam o tome.
Postao si popularan i kod ženskog spola. Kako se snalaziš?
– Ne tražim djevojku, nego potencijalnu suprugu. Trideset mi je godina i vrijeme je da se ženim! Žao mi je što nisam postao mladi tata, ali eto,nije bilo prilike jer mi je to bila velika želja da me klinci upamte takvog.
Da li si zaljubljen?
– Oduvijek sam bio zaljubljen u muziku tako da čekam ženu koja će da zamjeni to mjesto. Još nije naišla ona prava. Trenutno sam zauzet karijerom tako da nemam vremena da se zaljubljujem.
Smetaju li ti silne obožavateljke?
– Nisam imao nikada problema. Žele autogram, fotografiju i to je sve sasvim normalo jer me prepoznaju na ulici. Ne navaljaju na mene, ne čupaju me, jako su fine i udovoljim svakom onome koliko mogu.
Šta te privlači kod žena?
– To je nekada samo osmijeh, oči, nekada nešto što se ne vidi na prvi pogled, ali ja primjetim…
Ne volim silikonske ljepotice
Šta misliš o plastičnim operacijama i da li bi se zaljubio u djevojku koja je lijepa zahvaljujući estetskoj hirurgiji?
– Nisam pristalica toga, ali svako ima svoj ukus. Takve Barbike mi se ne dopadaju, međutim nisam ja tu neki sudija da ja bilo kome naređujem i govorim šta treba da radi i da li da ide estetskom hirurgu. vako neka bira sam šta želi od života.
