Voja Nedeljković je nedavno javno govorio o potresnim detaljima iz svog života.
Tada se prisjetio razdoblja u kojemu je izgubio oca.
-To je bilo 1999. jedna čudna godina, odvratna, koju bih ja da mogu stavio u fioku da je ne uzimam više. Prije svega zbog bombardiranja, a drugo zbog bolesti oca. On je imao tumor još 1993. godine pa je to nešto zaliječeno i onda je 1998. otišao mislivši da je u pitanju nešto sa želucem da bi mu rendgenolog rekao da nije, da je jedan otprilike karcinom na plućima. Onda smo krenuli u pokušavanje nekog rješavanja svega, odlazio je na zračenja, pa ima zračenja, nema zračenja. Vodio sam ga gore na onkologiju – rekao je Voja tada.
Kako je otkrio, oca je na vlastitim rukama odnio do bolnice, a to je ujedno bio i njihov posljednji razgovor.
-Tih dana mene je zvao Žika iz Zane i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijatelji” u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra/listopada. Mi smo dan ranije sjediči, mnogo se smijali, uživali u nekim anegdotama. Sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama s bolničarima odveo do bolnice, do Kliničkog centra na grudno odjeljenje, malo još porazgovarao sa njim. Nisam mogao baš nekako odmah da krenem kući. Otišao sam kući, pričao s prijateljem, nisam mogao zaspati, nešto sam nekoliko sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saopćava da je tata umro. Po nahođenju i dalje idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane očekivane-neočekivane smrti. Nisam se pitao što je bolje ili što je gore, ako može o smrti da se priča. O onoj koja se dogodi iznenada pa te šokira ili o onoj koju čekaš svaki dan – objašnjava voditelj i dodaje:
-Ušao sam u Hajat. Žika je odmah po mom licu prepoznao da nešto nije u redu i pitao „E, matori, što je bilo?”, ja kažem: „Ma ništa, samo daj neki viski, neki alkohol”. Nisam odmah rekao. Bio je dogovor da imam neku Če Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam s jednim osjećanjem i tuge i ponosa što mi je otac to dao. Sve mi se pomiješalo – rekao je Voja, prenosi “Grand”.
S.M/Alo
