Aleksandra Mladenović odrasla je na selu gdje je s roditeljima često znala zasukati rukave i uzeti motiku u ruke.
-Znam kopati njivu, sve znam. Bilo bi sramota da sam dijete sa sela a da ne znam. Odmalena brat i ja to radimo, sve smo naučili. Tata i mama su nas učili, sa njima smo radili, pomagali smo im koliko smo mogli. Učila sam to i u Poljoprivrednoj školi u Žitorađi. Imali smo praksu na kojoj smo morali kopati kukuruz orati njivu -rekla je pjevačica, ali i otkrila kako se ipak izvlačila od nekih poslova.
-Nisam puno kopala. Znam to raditi, ali je kopala moja tadašnja simpatija umjesto mene. Snašla sam se. Ali sam zato morala orati, imali smo profesora kog smo zvali Bucko. Bio je baš strog. Sve je moralo biti lijepo okopano i sređeno. Učio nas je orati njive, ubace nam ono sporohodno i mi oremo. Bilo je zanimljivo. Svakako sam dijete sa sela i ništa mi to nije bilo strano -kaže Tamara.
Aleksandru nikada nije bilo sramota kazati kako nije rođena u gradu.
-To su iskompleksirani ljudi! Ja se ponosim time odatle potičem i sretna sam što sam odrasla u zdravoj sredini. U Beograd sam došla sa 20 godina, za mene je to bila velika promjena. Mama i tata su plakali kada su me dovezli, bila sam podstanar. Mama je brinula kako ću sama, rekla sam joj: “Ma, ženo, pusti me! Moram, ne mogu više.” Odlučila sam dalje nastaviti sama, uz podršku roditelja i najbližih -zaključuje pjevačica.
S.M/Kurir TV
