Ljudi često komentarišu, onako između sebe, e baš ovi pjevači lažu! To se bezbeli, odnosi na njihove izjave u medijima. Ama, ljudi moji, ne lažu oni što to vole, nego što duboko vjeruju da je to, živa istina. Pogodi ih ta munjevita slava. Oni se “pogube” u toj estradnoj “žabokrečini”. Šta će “mučenici” već narodu prezentovati lažno – slatke slagalice.
Gledam i slušam nedavno u nekoj muzičkoj emisiji Sakiba i Damira Polumentu alijas Šaku i Dadu. Pričaju nešto o sebi, jedan o drugome. Ljepota božija. Samo im još “krila” ili “oreol” fale iznad glave. A pjevaju uživo. Pratim to sve u društvu nekoliko muzičara i pjevača. Velim, šta je ovo ljudi, gluho bilo. Kakvo je ovo arlaukanje? Zar je narodu toliko ukus “otanjio”? Dok neko iz društva ne reče promijeni kanal, razbiću ekran. Velim, sad tako pričate, što im ne kažete, što ih ne posavjetujete da idu kod korepetitora?
Svi se mom komentaru uglas nasmijaše, a svi zapravo dijele moje mišljenje. Svi će okolo šuškati i tračati, ali javno ne. Neka! Neka čuvaju hatar i štite esnaf. Ali, nervira me to ogovaranje iza leđa. Javno su samo Grandove zvijezde oponašali Dadu i amidžu mu Šaku. Oni su to prešutili. Ama, ni A.
A mene Šako nakon jednog teksta nazva pa veli – što si, bona, napisala da me gazda išamarao? Potkrijepim mu znanje o tom slučaju, a on kaže što ne napišeš nešto lijepo. Šta, velim, da lijepo pjevaš? Nasmija se. To mi nije zaboravio pa mi je isto ponovio na nekoj dodjeli nagrada. I on bio nosilac laureata. Stoji ispred bine i pjevuši neku baladu uz gitaru. Dobacim mu da to zvuči odvratno, pola u šali, a pola u zbilji. Neko bi sad rekao da ga blatim. Ne!
Ovo je odgovor za one koji su me animirali u želji da nešto više saznaju o njima. Neću pisati o Šaki i njegovim sukobima sa zakonom i nezavidnom miljeu u kojem se kretao, niti o njegovom nedžentlmenskom ponašanju prema supruzi Vesni, sada već bivšoj, niti o njegovim marifetlucima. Imalo bi toga napretek. Neću radi njegovih fanova.
Bilo mi je žao kada je neke godine, baš kada mu je krenulo sa projektom “Dišem za tebe”, u Parizu na novogodišnjem dočeku u pola svirke izbila tuča. Kažu bilo stakla “do koljena”, povrijeđenih, a Šaki dok je pjevao iznad glave “prosvirao” metak. Pa, onda, prijetnja nekih tamo da će ostati bez glasnica je smiješna naspram pomenute situacije kada je jedva izvukao živu glavu od metka. Bog je bio na njegovoj strani.
Isto kao što mu je bratić Dado također jedva izvukao živu glavu od babinog metka. Babo pošteno i mukotrpno taksirao, davao zadnji dinar za liječenje kćerke, a sin mu jedinac razbacivao novac na drogu. Čekao ga babo pred vratima nekoliko dana da ga ubije. Nije mogao dozvoliti babo Mule, da mu neko dira u poštenje i obraz, pa makar to bio i sin jedinac. Čekao ga ispred vrata da ga ubije. I tako u dva navrata, a metak iz pištolja nije
Dao Bog da se unormali. Dao mu Bog i priliku da zaradi. A kažu da je postao i bogobojazan. Krenulo mu je od “Ane Marije”, kako se zvala i njegova bivša ljubav. Istina, na tezgama ponekad “zabušava”, ali ipak odrađuje. I to mi je drago. Žao mi samo što mu amidža biva sve gori. Kažu, kako se rastavio od supruge sve više se opija, šenluči. Jednom ga i vidjeh u takvom stanju u Crnoj Gori. Nisam se javila, samo sam poslije te slike pomislila: “ama da pjevaš k'o slavuj ne bih ti bila fan”.
