Dragana Mirković je, od početka karijere, imala veliku podršku svojih roditelja, ali se njih dvoje nikada, sve do sada, nisu eksponirali u javnosti, niti su to voljeli.
Međutim, sada su napravili presedan, te su otkrili neke detalje o svojoj kćerki koje do sada javnost nije znala.
– Kum je Dragani dao ime. Kum stari koji je nas i vjenčao i poslije krstio djecu. I mi smo bili zadovoljni, prezadovoljni, kad mi je dao ime za drugu kćerku Dušicu. Tako je i za Draganu napisao u jednoj u koverti na papiru, jedno ime. Ja sam bila presretna – otkrila je Draganina majka Jelica, pa ispričala anegdote iz pjevačicinog djetinjstva:
– Pa imala je jednom iščašenje kuka, vidjela sam da dijete ne hoda dobro. Ali nisam je vodila odmah i odvedem je poslije i doktorica mi kaže da moram da je snimam. I snimali smo je na Institutu za majku i dete u Beogradu. Jurca oko kola, jurca i kad krenemo kući, samo pusti ruke i kaže mama, ja ne mogu. I ja je nosim na leđima kući. Sva mokra, od jurcanja nema vremena ni da jede. Ma to je bilo strašno dijete, strašno. Živahno. Ne znam da vam opišem.
Potom je opisala i kako je izgledalo kad je Dragana kao veoma mlada djevojka odlazila da snima albume.
– Ode da snima ploču i ona ne skita po Beogradu. U hotelu ona veze goblene. Za nedelju dana naveze goblene. Nije ona skitala nigdje. A pisma obožavalaca, to je pokojna baka voljela. Da nosi gore i da pakuje ta pisma. Nisam ni jedno pismo pročitala da neko loše kaže o njoj. Slali su joj i pare i zlato u pismima – otkrila je Draganina mama.
Draganin otac Predrag priznao je da je bio veoma strog u vaspitavanju kako Dragane, tako i njene sestre Dušice.
– Boga mi, dosta strog sam bio. Ženska djeca su to. Ja sam iz Njemačke zbog njih morao da dođem, bile su male. Morao sam da ih usmjerim do kraja puta, tu nema dalje. Bio sam obavezno sa njom, dok nije napunila 18 godina nisam mogao da je ostavim. Jer znam ja ko je ona, ali ne znam koji su ti ljudi gdje ulazi, u koje društvo, znaš. Pa se ljudi napiju nekad, popiju malo više, pa hoće da dobace i sve to. Ona je tek bila iz školske klupe izašla – prisjetio se Predrag i nastavio:
– Znaš kako, nije prošla sve to, i veoma je nezgodno bilo da je ostavim samu. Nikad se ništa nije dogodilo, fino je to sve bilo. Da li su ljudi znali da sam ja taj koji je dovozim, pa možda nisu ni pokušali. Ona nije ni plakala pred nama puno. Čuo sam kasnije da jeste u Beogradu kad joj neko nešto dobacio, a nije zaslužila. To nju boli stvarno, i sve nas isto.
(express/24sedam)
