Dragiša Nedović je bio tekstopisac, kompozitor i muzičar. Talentirani Kragujevčani je u brojnim pjesmama oslikao predjele, običaje i vlastite doživljaje kroz stih. Putovao je diljem bivše Jugoslavije i bilježio misao da mu ne „utekne“ na raznim papirima koje bi mu se našli pri ruci. Komponovao je i na svoje tekstove, ali i na izvorne stihove. Njegovo stvaralaštvo imalo je iznimni značaj na očuvanju jugoslovenske kulturne baštine u narodnoj muzici.
Stvara bezvremenske numere „U lijepom, starom gradu Višegradu“ koju je naslovio „Jutros rano“ i iz koje je, kasnije, pri snimanju izbačena peta strofa, a u njoj se obraćao voljenoj ženi Kiki iz Višegrada.
Potom su nastale njegove pjesme „Prođoh Bosnom kroz gradove“, „Višegrade grade“, „Negdje u daljini pogled mi se gubi“, „Karanfil se na put sprema“, „Dođe jesen, ja se ne oženih“, „Tekla reka Lepenica“… Pri boravku u Dalmaciji stvara pjesme „O, lipa ti neznanko“, „Kad si bila mala Mare“, „O, brodiću beli“, „A, ća, ća su momka dva“… Gdje god bi se našao i boravio njegova djela su dobivala na uticaju i značaju na okolinu.
Ratna razaranja su mu uništila dosta rukopisa, osim onih koji su slučajno ostali u njegovom starom, plavom koferu. Između ostalih tu su se našle pjesme „Obraše se vinogradi dole kraj topole“, „Stani, stani Ibar vodo“, „“Aj, idemo Radom“, „Na Moravi vodenica stara“…
Piše: J. DURIĆ
